СНСД-ове општине не плаћају ни за сирочиће

Али, оно што је погубно је чињеница да ни на сопственим грешкама неће да уче. По истом моделу гурају и нови закон о социјалној заштити, иако су на вријеме упозорени на многе његове мањкавости, а прије свега на неодрживост баланса да финансијска оптерећења по основу ових законских рјешења подједнако сносе републички и буџети општина. Разлог је свима очигледан, јер су буџети локалних заједница запали у велике тешкоће, али и у прекомјерне кредитне обавезе. Како ће функционисати будући закон о социјалној заштити кристално је видљиво на примјеру бањалучког Дома за незбринуту дјецу „Рада Врањешевић“, коме општински центри за социјални рад дугују 265.000 марака. То је новац који су требали уплатити за своје штићенике који долазе с територија њихових општина али, због недостатка новца, о ову обавезу су се оглушили. Све је ескалирало чак до судова којима су, у складу с препоруком управног одбора дома „Рада Врањешевић“ тужили највеће дужнике. Ликвидност општина је на таквом нивоу да им се дугови могу утјерати једино судским путем, ако и то помогне. Новчана средства за дјецу без родитељског старања дугују центри за социјални рад из Градишке, Козарске Дубице, Шамца, Челинца, Милића, Власенице, Србца. Овај списак општина дужника има једну, али врло илустративну и значајну карактеристику. У свима је на власти СНСД, као и у општини која је и највећи дужник по овом основу, Зворнику, са дугом од 58.000 марака за малишане без родитељског старања са подручја општине којом већ два мандата газдује Зоран Стевановић. У дјечијем дому од средстава која им уплаћују општински центри за социјални рад штићеницима купују храну, одјећу, обућу и друге потрепштине. Проблематично је, међутим, што се дугови вуку из претходних година, посебно у случају Зворника у коме нису били у стању скупити ни 3.100 марака колика је њихова транша за петоро малишана. Дужни су још из 2010.године иако су обавезе према дјеци утврђене законом и на мјесечном нивоу по штићенику износе 625 марака. Дом „Рада Врањешевић“ је једина установа те намјене у РС у којој је тренутно смјештено 92. дјеце без родитељског старања, па је ипак запала у проблеме наплате потраживања од општина. Лако је претпоставити до каквог ће колапса довести примјена новог закона када се посусталим општинама натовари половина социјалних обавеза коју су са себе скинули Ранко Шкрбић, Зоран Тегелтија и Александар Џомбић.