Шта могу краљеви?

Наследници крунисаних особа у Европи све чешће почињу да траже своја права. Реч је не само о тежњи ка титулама, већ и о материјалном благу.

Тако потомак немачког кајзера Филип Кирил Пруски предлаже да се Немачкој врати монархија. Она би осигурала држави стабилнсот, пошто крунисане особе не могу да се отпусте са дужности због вотума неповерења или да се лише имунитета, сматра претендент краљевске крви који је за сада свештеник у јевангелистичкој цркви. На страницама британског листа Дејли Мејл прошле године већ се појавио предлог да се принц Хари крунише... у Русији. Теоријске претпоставке за то постоје: Виндзори су блиски рођаци Романових. Сличне иницијативе су јасне, пошто у савременом друштву постоји проблем поверења према постојећим демократским институцијама, рекао је за Глас Русије политиколог, експерт Института за националну стратегију Павел Свјатенков.

Представници свргнутих краљевских кућа у Европи, наравно, надахнути су примером свог шпанског колеге краља Хуана Карлоса Првог, коме је пошло за руком да врати своју династију на престо, легитимише је у очима народа, тачније да псотане демократски уставни монарх. И јасно је да би представници Хогенцолерна у Немачкој, и Романових у Русији желели да буде реализована слична варијанта, зато и нуде своје услуге у својству монарха.

По мишљењу политиколога, монархија неће решити проблеме који постоје у савременом друштву. Ако за поједине људе повратак цара на престо представља везу са историјским традицијама, за већину људи то је просто лепа историја за коју ће морати да се плати. Јер новац за издржавање крунисаних особа узима се од пореза грађана, размишља Павел Свјатенков.

Како показује пракса, наследници би врло радо вратили свој некадашњи материјални положај. Једно време власти Румуније су се хватале за главу од броја захтева наследника бивших краљевских породица да им се врате породична имања. Тако су потомци династије Штирбеј изјавили да имају право на замак Дерменешт, а тобоже једини наследник имовине краља Матије Корвина на имање у Трансилванији. Појавиле су се махинације и око других објеката некретнина: рођаци румунске принцезе Иљјане поднели су суду званични захтев са молбом да им се врате права на замак Бран или да им се компензује његов губитак од 25 милиона долара.

А потомак бугарског цара Симеона Саксобурготског имао је среће. Једно време је руководио владом земље и вратили су му мноштво двораца, земљишта и шуме. Ипак таква реституција „царских поседа“ трајала је кратко. Правници опозиције су доказали да је Симеон присвојио себи део државне својине. Зато, без обзира који циљ имали потомци, није лако поново се наћи на власти. Монархија у савременим условима никако није озбиљна замена председника у парламентарној републици. Потомцима племенитих само остаје да култивишу благородна сећања, указујући на то да је владавина њихових предака била стабилнија и моралнија.