Златна полуга сигурнија од курса

 После јануарског пада, цена злата поново расте. Аналитичари процењују да ће историјски рекорд из септембра прошле године бити премашен и да ће 2013. унца злата коштати више од 2.000 евра. У неким земљама већ постоје банкомати на којима за новац можете добити златну полугу.

Новац у време кризе показује највећу ману – нестабилност. Због тога, без обзира на то коју валуту користе, и фирме и појединци све више улажу у злато.

 После јануарског пада, цена злата поново расте. Аналитичари процењују да ће историјски рекорд из септембра прошле године бити премашен и да ће већ почетком 2013. године унца злата коштати више од 2.000 евра.

Према мишљењу златара и финансијских стручњака, Србија није мимо света када је у питању интересовање за куповину злата.

У златарама и у за сада једином инвестиционом фонду код нас који новац чланова улаже искључиво у злато, међутим, кажу да раст интересовања не прати и финансијска моћ грађана да у већој мери купују злато или акције предузећа која се баве експолатацијом и прерадом тог метала.

"Цена злата ће све више да расте због све веће тражње од стране централних банака, које инвестирају у злато, куповином злата смањују ризик осталих светских валута", каже Дамјан Менцеј из Инвестиционог фонда "Илирика голд".

Како су количине злата у природи ограничене, а тражња расте, његова цена је, само у последњој деценији, пет пута већа.

Једна унца злата (31,1 грам) 2004. године је коштала 400 евра, а крајем прошле 1900 евра. Златна грозница, на глобалном нивоу, поједноставила је куповину злата.

Банкомати за златне полуге

Док се код нас најплеменитији метал може купити једино у златарама, а златна полуга нигде. У Кини, Америци и Немачкој већ постоје банкомати у које убаците новац, а за узврат добијете златну полугу одговарајуће грамаже.

Промет у нашим златарама добра је слика и социјалног раслојавања. Све више се продају вредни комади накита, а откуп ситног злата, пак, расте.

Код нас се продаје све што је златно: привесци, ланчићи, па и зуби, каже златар Петар Стефановић.

Златари су у трци да откупљено претопе и продају што пре, јер ће сировина већ сутра бити скупља, а они ће је платити више.

Међу купцима су на цени дукати са сликама светаца, а зависно од грамаже и чистоће злата, коштају од 18 до 84.000 динара. За оне који би да у злато улажу преко инвестиционог фонда, минималан улог је 1.000 динара.

"Инвестирамо у акције прерађивача метала. То су углавном фирме у Америци, Канади и Јужној Африци, тамо где има тог метала", рекао је Дамјан Менцеј.

Рачунајући на поруку коју злато шаље, и домаћи и светски дизајнери играју на сигурно, па све чешће пакују у златну амбалажу.