Нове санкције за Сирију, Бјелорусију и Иран

У протеклих неколико мјесеци, ЕУ је појачала притисак на сиријског предсједника Башара ал Асада, али је остварен мали напредак кад је ријеч о приморавању његовог режима да престане са крвавим обрачунима са побуном која је избила прије годину дана. Према ријечима извора из ЕУ, министри ће допунити листе лица којим су забрањена путовања и оних којима су средства замрзнута. На овим листама налази се више десетина проасадових компанија и званичника.
Исти извор истакао је да су сличне мјере планиране и против компанија и бизнисмена из Бјелорусије које подржавају предсједника Александра Лукашенка, чији је режим изазвао нове међународне критике погубљењем двојице оптужених за бомбашки напад на метро у Минску прошле године.
Он је додао да се очекује да ће министри разговарати и о евентуалном враћању амбасадора ЕУ у Бјелорусију, одакле су током фебруара повучени. Владе ЕУ завршавају регулативе које ће ступити на снагу на основу раније одлуке о увођењу нафтног ембарга Ирану, што ступа на снагу 1. јула. Други европски дипломата каже да регулатива, коју би министри могли и званично да одобре 23. марта, такође треба да појасни обим до којег је осигуравајући сектор захваћен режимом санкција ЕУ.
У протеклих неколико седмица, азијске осигуравајуће компаније за иранске нафтне танкере жалиле су се да се забрана ЕУ за пружање финансија и осигурања предвиђа репресалије и за њих, јер су они додатно осигурни преко лондонске "Међународне групе глубова осигурања и обештећења".
АГ