На смену еуфорије у вези сa евром ступа скепса
Редовни попис становништва 19-милионске Румуније, објављен у фебруару открио је нагли пад броја становника од 2,6 милиона. Маса људи је из све снаге гласала против постојећег поретка. Недостатак потражње и перспективе у иностранство у потрагу за бољом судбином тера пре свега омладину. И Румунија у томе није усамљена. Одлазак становништва Источне Европе бележи се свуда – од Пољске, Летоније и Литваније до Хрватске, Србије и Бугарске.
Криза није заобишла ни Источну Европу. Пољуљала се економија Румуније, Летоније и Мађарске. Као узрок опадања темпа економског пораста стручњаци наводе утицај процеса који се одвијају у Европској зони. Овај закључак се садржи у реферату који је објавио Институт за међународну компаративну анализу у Бечу (Wiener Institut für Internationale Wirtschaftsvergleiche). ММФ и ЕУ су под хитно морале да прибегну финансијским инјекцијама од више милијарди како би се њихови источни партнери одржали на површини. Природно, кредити су оптерећени условима налик на грчке: смањење државних трошкова, пре свега у социјалној сфери – плата, пензија, помоћи. На пример, у Мађарској су слојеви становништва с малим приходима осиромашили за још једну трећину. У Румунији су пензије у просеку спале на 150 евра. Социјална структура Летоније је максимално скресана. И тако даље.
Становништво се прилично охладило према идеји уласка у Еврозону, укључујући и релативно имућне земље као што су Чешка и Пољска. Њихови лидери данас више воле да прећуте датум уласка у чланство у елитни валутни клуб. Или се ограђују опаскама: наводно, још нису дорасле потребним условима. У ствари, више воле да сачувају оперативни простор.
Академик РАЕН Вјачеслав Сенчагов, руководилац Центра за финансијско-банкарска исраживања, каже:
„Ипак сам склон мишљењу да је то разумно решење. Компликовано је и проблематично ширити зону евра у условима турбулентности. Проблем дугова је веома и врло озбиљан. Не треба журити (с уласком), по мом мишљењу. Мислим да у овој ситуацији предност треба дати националној валути.“
Ову тачку гледишта дели и професор Борис Рупцов, шеф катедре за хартије од вредности Финансијске академије:
„Нису све земље ЕУ жарко желеле да уђу у Еврозону. И садашњи догађаји показују да је у неким случајевима боље сачувати независност у новчано-кредитној полицији, да је то корисније. Треба разматрати сваки конкретан случај посебно. Не може се дати недвосмислен одговор шта је боље – пливати заједно или појединачно. Питање ширења Еврозоне није нарочито актуелно у садашњем тренутку.“
Аустријско економско издање „Виртшафтблат“ (Wirtschaftsblatt) чак не изражава чуђење због све веће скепсе у Источној Европи према идеји јединственог валутног простора, већ због тога што се еуфорија показала тако чврстом да је трајала све до недавно.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/fdecomite/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »

















