Еколошка добробит Балтика

Поводом Дана Балтичког мора, који се обележава 22. марта, у Санкт-Петербургу се одржава Међународни еколошки форум. На њему учествују делегације Немачке, Данске, Летоније, Литваније, Пољске, Русије, Финске, Шведске и Естоније. Све ове земље улазе у Хелсиншку комисију за заштиту морске средине Балтика (ХЕЛКОМ).

Петербург је највећи магаполис на обали Финског залива. Управо у њему су се у последње две деценије на највишем европском нивоу решавали многи еколошки проблеми. Форум, тринаести по реду, окупио је преко 600 стручњака земаља ХЕЛКОМ. Главна тема дискусије је еколошка добробит Балтика, каже један од организатора манифестације, генерални директор организације „Екологија и бизнис“ Леонид Коровин.

То је руско-финско-естонски пројекат „Година Финског залива“. Он је предвиђен за 2014. годину, али су припреме већ почеле. Међународна сарадња је веома важна. Рецимо, уз подршку Европске уније и ХЕЛКОМ реализује се пројекат „Балтазар“. Он је посвећен питањима утилизације отпада из пољопривреде, сточарства, гајења живине, а такође је повезан са скринингом штетних материја са списка ХЕЛКОМ. Има приличан број примера тесне међусобне сарадње.  

Тако је у току последњих година Финска је помогла 50 пројеката петербуршког Водоканала, каже Леонид Коровин. Услед тога је садржај фосфора и азота у отпадним водама смањен за 70 процената. Битан догађај за цео Балтички регион представљаће отварање Ингерманландског националног парка. Предлог о његовом отварању у руској акваторији Финског залива пре две године је дат на седници Хелсиншке комисије у излагању премијер-министра РФ Владимира Путина. Он је разматран као једна од мера за еколошку компензацију изградње гасовода Nord Stream по дну Балтичког мора. Ове године се уз подршку Светског фонда за дивљу природу очекује реализације ове замисли, каже координатор пројеката Балтичког фонда природе Сергеј Резвиј.

Тамо има приличан број острва, која су остала, у може се рећи, првобитном стању захваљујући томе што је тамо деловао погранични режим и био је ограничен приступ. На острвима смо успели да откријемо огроман број занимљивих врста птица. То су морске патке – гавке, то је сиви гусан; то је поларна морска ласта и велика чигра, највећа међу нашим чиграма. Недавно је пронађена танкокрила њорка и још неколико врста. Осим тога, тамо је обитавалиште две врсте фока – прстенасте фоке и сивог туљана. Прстенаста фока је врста која данас броји буквално неколико десетина индивидуа у Финском заливу.  

Однос Русије према екологији Балтика је врло озбиљан. У мониторинг њених вода укључени су чак и ђаци, каже председник Управног одбора Друштвене међурегионалне омладинске еколошке организације „Пријатељи Балтика“ Олга Сенова.

Бавимо се посматрањем река у приобаљу Финског залива. Ђаци, наравно, нису истраживачи. Они дају сигнал. Врше врло једноставна посматрања без примене скупе истраживачке опреме. Али, чак и тако једноставни резултати дечјих процена и посматрања сигнализирају одраслима на које проблеме треба обратити пажњу.  

Једна од манифестација XIII Међународног еколошког форума „Дан Балтичког мора“ су школски и студентски конкурси. Он ће наставити с радом до 23. марта.