Компјутерски вируси ће моћи да заразе људе?!

 Граница између биологије и технологије све је тања. Компјутерски вируси какве данас познајемо могли би с временом еволуирати и угрозити нас! Звучи као научна фантастика, али компјутерски вируси могу брзо постати стварно биолошко оружје, уверени су у фирми Фортинет.

Већ постоје научни радови који повлаче паралеле између начина како се људски организам и компјутери боре против вируса, као и поређење болести са серијама формула и кодирањем, пише InfoWorld.

И једни и други вируси следе исте обрасце понашања, који укључују кодирање информација за паразитско понашање у систему домаћина. Биолошки вируси, попут компјутерских, могу се променити током репликације, што је ноћна мора подједнако за докторе и сигурносне стручњаке. Биолошки се разликују по томе што су способни да промене садржај информације коју носе, док компјутерски мењају само облик.

Неки су чак упоредили ДДоС нападе са ХИВ-ом, пошто је у оба случаја циљ преоптеретити мету.

Живи и неживи свет

Директор за истраживање сигурносних претњи у Фортинету Гуилламе Ловет каже да смо на граници између неживог и живог света. Истраживање начина на које се наши организми боре против уљеза - а то чине далеко боље од компјутерских антивирусних система - помаже при откривању нових начина како побољшати борбу против вируса који нападају компјутере.

Компјутерски вируси су много већи и технолошки напреднији, пошто биолошки вируси не могу, на пример да користе енкрипцију. Срећом по нас - да није тако, теже бисмо их се ослобађали.

Како би могло доћи до стапања биолошких и компјутерских вируса? Већина људских вируса нису ништа више до ДНК или РНК кода, што компјутерски вируси могу опонашати. Граница већ полако нестаје, с развојем све напреднијих протеза и уређаја који помажу раду органа, попут пејсмејкера.

Чим ти уређаји почну да комуницирају са стројевима ван људског тела, што је у неким случајевима нужно, теоретски су изложени ризику заразе компјутерским вирусима.

Синтетски вируси постоје од 2002. године. У међувремену су синтетизиране бактерије и други организми, а сав код за синетску ДНК убачен је на компјутере. Дакле, такође је потенцијално рањив, као и софтвер који се користи за секвенцирање ДНК живих организама.

Је ли могуће синтетски створити вирусе који би искористили слабости домаћина? Време ће показати. Утешно је што истраживачи сматрају да је мало вероватно да ће таква технологија бити развијена у војне сврхе. Наиме, такав вирус би лако могао да зарази војску и цивиле онога ко га користи. Биотерористи су већ друга прича....