Т У Ж Н О С А О П Ш Т Е Њ Е

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 ЗЕМУН, Магистратски трг 3 – Република Србија

Бр. 1467/12 - 26. март 2012.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Т У Ж Н О С А О П Ш Т Е Њ Е

СРБИЈА НЕОВЛАШЋЕНО ПОКЛОНИЛА ХРВАТСКОЈ КУЛТУРНО БЛАГО КРАЈИНЕ


22. март 2012. године је министар за културу Републике Србије, Драган Марковић, предао Хрватској хиљаде дела српске културне баштине (спасених из архива, библиотека, државних установа, цркава и храмова Српске православне цркве, од 1990. до 1995, јер им је претило уништавање – хрватска војска је србско благо спаљивала, ломила, цепала или проглашавала делом хрватске културне баштине) и овај дан ће бити забележен на црним страницама Историје.

Министар у Влади Републике Србије је то учинио неовлашћено, јер су србским културним благом Срба Крајишника могле да располаже само Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, изабране по Уставу Републике Српске Крајине и на основу државних закона. Влада Републике Србије се огрешила о историјско и етничко право србског крајишког народа, који преко своје Владе и Скупштине у прогонству, ради на обнови Републике Српске Крајине, као аутохтоне државе – настале на основама историјског србског државног права и на основу осамостаљења у односу на Републику Хрватску (државу хрватског народа). А то осамостаљивање је забележено и у Резолуцији Савета безбедности УН, бр. 743/1992, што Влада Републике Србије не узима у обзир, те тиме показује своје антисрбско и антидржавно лице. Државотворност србског народа Крајине је старије од овог забележеног у документу УН:

- Историјско државно право крајишког народа почива на елементима државотворности у Војној Крајини из 1471. године – кад је Крајина била у Угарској, у Аустрији од 1630. године, Аустро-Угарској од 1867. године. На основу ове државности Крајишници су, слободно израженом вољом, одлучили да, као слободан, равноправан и државотворан народ, приступе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, односно Краљевини Југославији и 1945 - Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

- Влада Републике Србије није смела да занемари одредабе Устава Социјалистичке Републике Хрватске из 1947, 1963. и 1974. године, које су гарантовале крајишком србском народу право на државотворност, равноправност и право на самопредељење - с правом на отцепљење.

Председник, Влада, Скупштина и Министарство спољних послова Републике Србије су редовно обавештавани од Владе и Скупштине Републике Српске Крајине о обављеном хрватском злочину геноцида над србским народом од 1990. до 1995, а више пута су Влада и Скупштина РС Крајине писале - ради отклањања последица хрватског злочина геноцида и предлагале , да се сачувају дела српске културне баштине – склоњена на територију Републике Србије. Међутим, државници Републике Србије су одбијали сваку сарадњу о томе. Неовлашћеним поклањањем србског културног блага Хрватској, државници Републике Србије су, најотвореније, показали да сарађују с извршиоцем злочина геноцида над Србима, те су се, тиме, сврстали у ред извршилаца тог злочина (јер је поклањање културног блага ономе који је то благо систематски уништавао или себи присвајао - део злочина геноцида).

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине обавештавају, да је чудно што Патријаршија Српске православне цркве није заложила свој ауторитет – да државнике Републике Србије спречи у овом антицивилизацијском кораку – предају културног блага ономе ко је то благо уништавао (у Другом светском рату и од 1990. до 1995).

С тугом, упознајемо јавно мњење, да надлежни у Патријаршији, већ три године, одбијају да одговоре на писмене предлоге Владе РС Крајине. А Влада РС Крајине је само желела, да се са Патријаршијом договори – на који начин, да се сачува склоњено србско благо из Крајине и Хрватске и шта да се предузме на међународном плану у вези са покатоличавањем 30.000 православних Срба у Републици Србској Крајини и њиховим укључивањем у хрватску нацију – што је, такође, једна од одредаба злочина геноцида.

Влада РС Крајине је подсећала државнике Србије и Патријаршију СПЦ, да је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић склонио србско културно благо испред турске војске 1690. (која је уништавала то благо – као и хрватска војска) и сместио га на територију Аустрије (у фрушкогорске и друге манастире), те тада Аустрија није то благо вратила на територију под турском влашћу – а Србија то данас чини, враћајући србско културно благо на територију где је хрватска власт.

У овом тренутку, Влада и Скупштина Републике Српске Крајине не могу ништа учинити више од обавештавања јавности о овом неовлашћеном поступку државника и верских достојанственика Републике Србије.

Нека им суди Историја.



ВЛАДА РС КРАЈИНЕ СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Милорад Буха, премијер Дипл. инж Рајко Лежаић, председник