Русија емитује евробондове

Русија се враћа на тржиште европских облигација. По подацима листа Комерсант, еврободнови ће бити номиновани у америчким доларима и објављени у три емисије са уобичајеним у међународној пракси роковима од 5, 10 и 30 година. Планира се да обим зајма Русије на глобалном кредитном тржишту неће премашити 7 милијарди долара планираних у буџету.

У традиционалном поимању евробондови представљају облигације емитоване у страној валути и размештене међу страним инвеститорима. Велике руске компаније и државне структуре врло често прибегавају овом инструменту спољног позајмљивања. Руска влада је последњи пут размештала евробондове номиноване у доларима 2010. године. Обим емисије тада је изнео око пет и по милијарди долара – тако много преко еврооблигација Русија раније није позајмљивала. Ипак сада ће Москва обновити овај рекорд. По мишљењу аналитичара разлог због којег је влада решила поново да изађе на глобално кредитно тржиште састоји се у неопходности финансирања дефицита државног буџета. Тако сматра сатрији аналитичар Инвесткафеа Антон Сафонов.

Пре свега то је неопходно како би се финансирао дефицит буџета који се очекује на нивоу од 1,5% унутрашњег бруто производа. И он се може финансирати или ако се увећа државни дуг, тачније ако се разместе еврооблигације или рубаљске облигације. Или да се финасира из фондова – или резервног фонда, или фонда благостања. При томе представници владе више пута су изјављивали да планирају да доведу обим резервног фонда до нивоа од око 4 bилона рубаља, а сада је у њему око 1,8 bилиона. Средства из фонда националног благостања није пожељно трошити. Испада да остаје једини пут за финансирање дефицита буџета – то је емитовање еврооблигација.

Између осталог, не деле сви такву тачку гледишта. По мишљењу главног научног сарадника Економског института РАН Бориса Хејфеца, сада потреба да се увећа спољни државни дуг у Русији практично не псотоји. Међутим неки експерти сматрају емисију евробондова од стране руског министарства финансија врло логичном. Сада се ситуација на светском кредитном тржишту стабилизовала, зато Русија може да се осигура и да позајми средства. У противном, ако кредитни ризици почну да расту или почне пад цена нафте, земља ће морати да позајмљује капитал по вишим стопама.

Осим привлачења „јефтиног“ новца руска влада паралелно са тим испуњава и дугорочни задатак јачања својих позиција као пуноправног учесника светских финансијских тржишта.

Корист од размештања руских евробондова ће имати и велике националне компаније, које често прибегавају тржишту спољних зајмова. Пошто министарство финансија размести хартије, руске компаниеј ће једноставније одређивати стопе приликом емитовања нових еврооблигација.