Становници Русије не желе да иду из земље

Број становника Русије који желе да отпутују у иностранство је двоструко опао.

На одлуку о напуштању домовине пре свега утиче укупна ситуација у земљи. Омладину, склону промени места у већој мери занимају перспективе напредовања. На смањење броја оних који желе да оду из Русије утицала је економска криза у свету, а посебно у Европи, уверен је председник посматрачког савета Института за демографију, миграције и регионални развој Јуриј Крупнов.

Све је мање људи који желе да побегну на „Титаник“ који ће можда ускоро доживети бродолом. Међутим, једна је ствар отићи заувек, а друга је отпутовати ради привремене зараде или на школовање. Иако се понекад таква путовања отегну на дуги низ година. Наравно, проблем је у недостатку радних места, достојног запослења, социјалних гаранција и могућности професионалног напредовања.

Број таквих места је ограничен у малим градовима руске провинције. Омладина једноставно не види перспективу за себе. Избор није велик: или да оде у мегаполисе или у иностранство. Ту настаје главни проблем. То је у суштини, императив новог председничког мандата Владимира Путина – да промени регионалну политику, наставља Јуриј Крупнов. Треба да се појави апел: „Из мегаполиса – у регионе!“

На ову тему размишља психолог и писац Сергеј Кључников.

Свет је постао отворен. Постоји интернет, постоји Холивуд који и даље показује плодове процвата. Све ово делује на свест омладине. Она размишља: а зашто да не покушам? Сматрају да могу да се врате. За разлику од оних који су већ чврсто урасли у структуру руског живота. Ако се тако даље настави, изгубићемо известан број пасионираних људи. А за 10-20 година треба да имамо већ довољан број добрих специјалиста сопствене производње, а не просто унајмљених, који су се преселили из других земаља, иначе ће се потпуно променити менталитет земље.  

Не може се за своју животну идеологију прогласити улазак у заједницу народа других земаља, сматра философ Иљја Вевјурко.

Земља треба да има циљ у себи самој. Овог циља човек треба да постане свестан и да се ослања на традицију сопствене културе. На то како су то видели и схватали преци. Све то треба осмислити и на философском нивоу. Ако у питању буду просто идеолошке пароле, као што је то, нажалост, било у Совјетском Савезу, систем неће дуго опстати. Због тога нам је потребна национална идеја, која је у стању да води дијалог са светом око себе и да доказује своју сопствену вредност.  

Уосталом, по мишљењу Иљје Веврјурка, који добро познаје студентски аудиторијум, за оне који данас имају 18-20 година, практичан материјализам још увек није претерано актуелан. Младе људе све више одушевљавају конзервативне вредности – патриотизам, породица и морал.