Мстислав Добужински се вратио у Русију

Јединствена колекција графике Мстислава Добужинског, једног од најупечатљивијих уметника у Русији прве половине ХХ века, приказана је у Москви. У домовину је враћен архив уметника, који се неколико деценија налазио у Европи.

„То је галерија портрета, мајсторјски изведена, с оном уметношћу, која је била својствена епохи, и пре свега Добужинском,“каже доктор историје уметности, стални члан Руске Академије уметности Валерије Турчин.

Непознати архив Добужинског – преко 200 радова, обједињених под називом „Породични албум“ – говори о периоду историје породице уметника дугој преко двадесет година: портрети жене, деце, скице кућног ентеријера. Са увек препознатљивом префињеношћу аутор у њима показује и велике догађаје у земљи: Први светски рат, прекретницу 1917. године. „То је срж стваралаштва мајстора, којег знамо по завршеним великим стварима, које волимо и ценимо,каже Валерије Турчин. – Приказана колекција омогућава да се уметник схвати као личност, као човек који реагује на оно што се дешава око њега."

Ови радови никад нису били изложени ни у Русији, ни у Француској, где се дуги низ година чувало наслеђе уметника. Судбина ових цртежа није била нимало једноставна.

 „Добужински је радио у Прагу, где је постао аутор неколико позоришних представа, укључујући и познату оперу „Евгеније Оњегин“ 1937. године,- рекла је за „Глас Русије“ историчар уметности, координатор изложбе Марија Гадас. – Кад је одлазио оставио је читав кофер својих графика на чување Валентину Булгакову, бившем секретару Лава Толстоја, човеку који је намеравао да у Чешкој оснује Руски музеј. Међутим, није их оставио за музеј, већ једноставно због тога што су били пријатељи, оставио га је зато што физички није могао да га понесе.“

1948. године Булгаков је примио совјетско држављанство и вратио се у СССР. Одлазећи из Прага архив је оставио уметнику Николају Зарецком. Десило се да је Зарецки 1951. године отишао у Париз, али је Добужинском могао да пошаље само мали део архива. Радови су остали у Прагу и тек после смрти Добужинског 1957. године њима су почели да располажу наследници уметника.

Већи део „Породичног албума“ се састоји од радова који су створени у најјаркијем периоду уметниковог стваралаштва, док је био члан удружења „Свет уметности“, једне од најистакнутијих појава у уметничком животу Русије на почетку ХХ века. У историји руске културе ова епоха носи назив „Сребрни век“. Управо у то време се формирао његов језик и створени су познати графички циклуси „Беле ноћи“, „Бакарни коњаник“ и други.

„Дела која су овде приказана, стварана су у току 30 година и може се пратити судбина ових људи, могу се схватити њихови карактери, -каже Валерије Турчин. – Може се видети велики број припремних материјала за часописе, плакате, за позоришне представе. То је врло изражајна уметност.“

Ушавши у удружење „Свет уметности“ након његовог оснивача Александра Беноа, Евгенија Лансереа и других, Добужински је постао један од његових главних учесника, па чак и идеолога. Уметникова дела из колекције Руског Музеја и Третјаковске галерије су само мали део његовог сјајног наслеђа. Он је ликовно обрадио на десетине књига и часописа („Бакарни коњаник“ Александра Пушкина, „Беле ноћи“ Фјодора Достојевског, „Бајке“ Е.Т.-А.Хофмана и многе друге), безбројно мноштво представа у Русији, Европи и Америци, међу којима су представе Сергеја Дјагиљева и представе у МХАТ.