Џејмс Кемерон: испред је космос

Пре свега два дана сам је стигао до „дна света“ достигавши најдубљу тачку земље – Маријанску удолину, а већ се обрео у Москви како би по други пут кренуо у пловидбу својим „Титаником“, у новој верзији 3D. „Верујем да ће за гледоце то бити нова авантура, ново искуство осећаја,“ уверен је познати холивудски режисер Џејмс Кемерон.

12 година је „Титаник“ држао звање најисплативијег филма у историји кинематографа! И овај рекорд је потукао тек филм „Аватар“, такође Кемеронов. „Нисам могао ни да замислим да ће „Титаник“ тако дуго живети, да ће га телевизијски канали у свету поново и поново приказивати,“ – признаје филмски режисер. По његовом мишљењу, управо истинита прича о несрећи легендарног морског ланера је учинила да филм постане класика. „Кад сам схватио да интересовање за њега не јењава пожелео сам да га створим поново, јер „Титаник“ је прављен за велики екран. Рецимо још прецизније, желео сам да га направим онаквим каквим бих га направио да сам у то време имао 3D-технологију. Убеђен сам да филм пре свега треба да изазове емоције и надам се да ће руски гледалац нову варијанту оценити као нико други, - нада се Кемерон. – Тим пре што је Русија земља у којој је 3D дочекано с одушевљењем.“

Односи између најисплативијег режисера данашњице и Русије су специфични. И садашњи долазак Кемерона у Москву, одмах након погружавања у Маријанску удолину, док се још нису охладили утисци од ове грандиозне авантуре, вероватно се може сматрати још једним комплиментом који је упућен Русима. Уосталом, и сам режисер ово потврђује...

Знате, док сам радио на „Титанику“ само су ми три или четири подморнице у то време омогућавале да се спустим на дубину на коју је брод потонуо. Ове могућности су постојале у Русији, - сећа се Кемерон. – И овде, у Москви ми је дата та могућност. Радио сам с групом која се бавила научним програмом за израду апарата за испитивања на великој дубини. И ови људи су постали моји блиски пријатељи. Око 9 месеци сам провео на броду „Академик Мстислав Келдиш“ и између осталог, уз помоћ апарата „Мир“ спуштали смо се на дубину од четири, па чак и пет хиљада метара. У суштини, моје садашње погружавање у Маријанску удолину је наставак истраживања који су тада започета у Русији. И „Титаник“ је створен захваљујући овим погружавањима. Одлично сам свестан колико су за мене важна техничка достигнућа Русије! Како су она утицала на мој рад, на моје тежње и будућа истраживања!

Тада, 1995. године, на апарату „Мир“ Кемерон се 12 пута спуштао до „Титаника“ који је потонуо. Касније, 2010. године погружавао се на дно најдубљег на свету сибирског језера Бајкал – и то на свој рођендан, подаривши себи 4,5 сата испод воде. Истраживач признаје да је то било специјално роњење – ништа слично никад раније није видео. И уследио је нови врх, тачније, удолина: сам на дубини од 11 хиљада метара под водом, у тесном ронилачком звону, само сад већ с 3D камером.

Покреће ме радозналост, - признаје режисер. – Идем према циљу и трудим се да савладавам потешкоће. Свиђа ми се да учествујем у пројектима у којима  могу да учиним оно што људи некада нису могли. То је научно интересовање. У колеџу сам морао да бирам између науке и уметности. Годину дана сам проучавао физику и математику, а затим сам се одлучио за уметничко образовање, али сам у извесном тренутку схватио да жеђ за спознајом односи превагу. На крају ми је она омогућила да видим оно што нико није видео раније. Из овога проистиче моја жеља да идем на сва ова роњења. Наравно, ми не просто да се погружавамо, снимамо ове дубине у 3D. И сад, у току последњег погружавања открио сам неке нове врсте морских становника, и научници су већ потврдили да такво нешто још нису видели.

Слику која се појавила пред њим као Бездан Челенџера Кемерон је упоредио с пејзажима на Месецу и признао је да се нигде није осећао тако добро као далеко од човечанства. Ипак, управо њега није заборављао, јер један од циљева експедиције је да покаже људима оно што у 21. веку још увек остаје тајна. „И наравно, није ствар у адреналину, - тврди неуморни истраживач. – Ја не ризикујем због ризика – имам петоро деце и треба да их изведем на пут! На себе преузимам само оправдан, добро прорачунат ризик, ради онога што је за мене важно, што је неопходно за остварење мојих замисли. И свој истраживачки рад сматрам важном и дугорочном мисијом: треба да наставимо с изучавањем природе океана да га не бисмо упропастили.Јер, ми га пре свега посматрамо као извор хране и посуду за отпатке, а то је читав свет, који смо до сада врло мало проучили.“

А шта је испред?... „А испред је космос, - уверен је филмски режисер и истраживач, - тамо има толико неистраженог...“