Човек Ренесансе људима постмодернизма

Рерихов пакт. Историја и савременост – под тим називом 2. априла у седишту УНЕСКА у Паризу отворена је изложба посвећена међународном пакту о заштити културних вредности и његовом аутору, чувеном руском сликару, филозофу и јавном посленику Николају Рериху.

Први у историји човечанства Споразум о очувању уметничких и научних установа и историјских споменика – Рерихов пакт, био је склопљен 1929. године. Већ 1932. године чуо се позив да се пакт прогласи међународним правним документом. Поводом 80-годишњице овог догађаја приређена је актуелна изложба у седишту УНЕСКА. Ипак на њој није представљена само историја пакта, већ и ретроспектива широког научног и уметничког стваралаштва његовог главног аутора. Разноврсна делатност Николаја Рериха разоткрива га као једног од главних представника руске културне ренесансе, сматра професор Међународне словенске академије Јевгениј Маточкин.

Ја бих рекао да је Русија почетком 20. века преживљавала културну ренесансу. У то време постојало је заиста много истакнутих посленика који су саставили нешто попут оног што је било у епохи Ренесансе у Италији. Николај Рерих у том погледу био је сличан овим корифејима, пошто је спојио у себи много разних праваца делантости. Он је био и научник, и пустолов, и одличан писац... филозоф и јавни посленик.

Само тешко да се данас може рећи да и сам пакт и Конвенција која је из њега произашла заиста функционишу. Војни конфликти који скоро непрекидно настају час у једном, час у другом делу света, доносе нове податке о уништеним историјско-културним споменицима човечанства. У тој ситуацији Рерихов пакт поново звучи актуелно.

Ако будемо рушили споменике прошлости, па и садашњости, нећемо имати будућност. Рерихов пакт чува не само споменике, он чува нашу будућност.

Изложба Рерихов пакт, историја и савременост, трајаће до 6. априла и неће бити ограничена приказивањем ретких експоната. Тако на дан отварања одржана је церемонија награђивања посленика културе разних земаља руске националне премијер Дрво живота. Она се додељује за велике заслуге у области међународне хуманитарне сарадње и међу њеним новим добитницима је шести генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали и популарни француски шансонијер Шарл Азнавур.