Румунија-Холандија: страшна освета

Румунско-холански односи се развијају не у духу заједничке европске куће. Од децембра протекле године председник земље одбије да му нови амбасадор Холандије у Румунији приликом званичне аудијенције уручи акредитиве. Букурешт не крије да на такав начин одговара  Амстердаму на његов вето, који је Румунији затворио улазак у Шенгенску зону.

Холандија већ давно блокира прикључење Румуније и Бугарске  Шенгенском споразуму због високог нивоа корупције и организованог криминала у тим земљама. Дакле, те земље не одговарају критеријумима чланства у безвизној зони. У марту румунски премијер Михај-Резван Унгурјану позвао је савезнике да организују ванредну седницу Савета ЕУ да би  деблокирали прикључење Румуније Шенгену. Колеге по ЕУ су игнорисали тај позив, зато је председник земље Трајан Бесеску предложио да блокира званично ступање у дужност холанског амбасадора. Дакле, Матхејс ван Бонел не врши своје обавезе  већ у току скоро 5 месеци. То је случај без преседана у најновијој историји дипломатије – према постојећим нормама, кандидатура амбасадора мора да буде одобрена у току 2 месеца од његовог доласка.

Иначе, у контексту узајамних односа између старијих и млађих чланица ЕУ није дошло до нечег принципијелно новог, - рекао  је у интервјуу Гласу Русије шеф Центра политичких истраживања Института економије РАН, професор Борис Шмељов:

Тај скандал је одраз дубоких противречности, које су настале између Румуније и земаља  ЕУ. Основа тога је жеља земаља ЕУ да ограниче приступ на своју територију грађана других земаља, у сваком случају да стриктно контролишу тај процес. Реч је о томе да становници неких земаља ЕУ имају велике претензије према румунским грађанима, који долазе на територију тих земаља. Румунија са своје стране мора да  се придржава промишљеног, уздржаног  курса, који би омогућио да уђе у Шенгенску зону и постане равноправна чланица ЕУ.

Данашња линија Букурешта према  Холандији ништа добро неће пружити Румунији,- наставља Шмељов. Истовремено румунско руководство покушава да појача преговорне ставове по питању учлањивања у Шенгенску  зону, позиционираући себе као главног спроводника  интереса САД у Југо-Источној Европи. Међутим, то не приближава Букурешт учешћу у безвизном простору. Напротив, изазива одређени протест у престоницама водећих држава-чланица ЕУ.