Злочини и казне

Више од хиљаде интернет корисника у Кини је ухапшено и лежи у затвору. То је резултат државне кампање у борби против прекршаја на интернету. Акција је усмерена пре свега против позива да се свргну власти, политичких коментара и друге „штетне“ информације. Чинило би се да се тиме нарушава „слобода говора“, али истим путем планира да крене и један од бедема демократије – ЕУ – који за борбу против хакерске групе Анонимуса ствара посебни киберцентар.

Он се може појавити већ догодине и неће само истраживати, већ и упозоравати на криминал у мрежи, а такође припремати експерте за борбу против киберзлочина. „Највероватније се ради о мрежи агената који ће откривати представнике Анонимуса“, - сматра професор, стручњак за конкуренцију у интернету Јевгениј Јушчук. Тако се испоставља да борба са компјутерским криминалом постаје системска, што није ни чудно: друштвени живот све активније одлази у виртуелну средину.

У тој ситуацији туда се премештају сви проблеми из реалног живота, наставља експерт. И криминалци, и они који их лове – полиција, специјалне службе. У свим земљама постоји Кривични законик у који су уписане појаве као вређање конкретних људи и позиви на свргавање државног уређења, критике на рачун власти, крађа банкарских иформација.

У стварању вируса, крађе бројева кредитних картица као правило учествују криминалне мреже, у којима је посао подељен. Једни на пример добро краду кредитне картице, други – умеју да уновче украдено. За то постоје затворени интернет-ресурси у којима злочинци размењују информације. Активност хакера кошта ЕУ 750 милијарди евра годишње.

Али и поред активности компјутерских криминалаца и појачану борбу са њима, мало је вероватно да ће се у Европи поновити кинески сценарио. Са отвореним екстремизмом  на интернету се боре већ одавно. Познати микроблог Твитер је пре неколико месеци увео географску цензуру, блокирао неколико саопштења које крше међународне норме у неким земаља. То се пре свега тиче Француске и Немачке у којима је забрањена пропаганда идеја нацизма. А последњи такав пример је затварање странице „тулуског убице“ Мухамеда Мереха на Фејсбуку.