Православци у целом свету дочекују Чисти четвртак

Четврти дан Страсне седмице – Велики четвртак – један је од најважнијих у низу предваскршњих догађаја, - данас га обележавају православни верници у целом свету. У Русији се овај дан још назива и Чисти четвртак. Управо од њега почиње обредна припрема за Светло Христово Васкрсење. Ове године православни Васкрс се слави 15. априла.

У складу са сва четири Јеванђења, дан пре Своје смрти на крсту Исус Христос је окупио све Своје ученике како би последњи пут обедовао с њима. У историју хришћанства ова трпеза је ушла под називом Тајна вечера. Сматра се да је управо за време ове последње трпезе Исус установио главну Тајну коју признају све хришћанске вероисповести – евхаристију или Свето причешће.

Још један обред који данас такође постоји у многим хришћанским црквама такође је настао последњег дана пред Христову смрт. Познато је да је после вечере Исус опрао ноге Својим апостолима. Овај древни обред који означава гостољубивост и посебан однос према човеку у католицизму се од давнина сматрао једним од кључних догађаја на Велики четвртак. У Руској Православној Цркви чин омовења је био веома раширен до револуције 1917. године и 2009. године га је обновио патријарх Кирил. Ове године обред омовења поглавар РПЦ обавља у главној саборној цркви у земљи – у храму Христа Спаситеља. Традиционално, међу клиром ће бити изабрано дванаест људи, по броју Христових апостола, којима ће патријарх Кирил лично опрати ноге.

У рано јутро на Велики четвртак традиционално се освећује и свеже припремљено миро. Није случајно што се специјално спремљено мирисно уље које се у хришћанству користи у Тајни миропомазања кува једном годишње у прва три дана Страсне седмице и обавезно освећује управо у четвртак. Ова традиција је до нас дошла из времена првих хришћана, каже свештеник Димитрије Першин.

„У древној Цркви у ово време су се крштавали оглашени, односно људи који су за време Великог поста учили основе хришћанске вере. То је био једини пут у току године кад је човек могао да се крсти – на Велику суботу. У ово време су се сви верници окупљали у храмовима и свештеници су крштавали оглашене, а верујући су се сећали догађаја страсне седмице, распећа и васкрсења.“

У старо време до изласка сунца у Чисти четвртак постојао је обичај да се људи погрузе у воду како би почетак дана дочекали чисти. Данас су многи заборавили о потреби да се пре зоре погрузе у воду, али савремене домаћице се труде да баш овог дана спреме своје домове, да се избаве од свега непотребног и старог, као и да испеку куличе и офарбају јаја – обавезне атрибуте васкршњих свечаности. Ове године, по тврдњи Сверуског центра за испитивање јавног мњења (СЦИЈМ) број људи који планирају да у цркви освештају васкршња јела повећао се у поређењу с прошлом годином: 32 процента у односу на 29. Уосталом, велики број људи који поштују традицију у периоду црквених празника се лако може објаснити, сматра руски стручњак за религију Јуриј Табак.

 „У току обичних дана људи не посвећују толико пажње и толико времена поштовању црквене традиције и обреда. Познато је да за време празника човек постаје много пажљивији према испуњавању своје религиозне дужности. Од њега се више захтева. У том периоду људи обављају своју дужност према религији. У народу су посебно популарни и омиљени предваскршњи празници. Они обично остају у сећању и популарни су. Људи посебно прате њихово приближавање и поштују све обреде који су предвиђени у ове дане.“

По подацима СЦИЈМ Васкрс намерава да прослави преко 60 процената становника Русије. Ове године ће по истим социолошким подацима бити популарнија традиција да се блиским људима дарују васкршњи поклони. Око једанаест процената верника је већ припремило своја изненађења за пријатеље и рођаке за празник Светлог Христовог Васкрсења.