РВ Русије тражи излаз из саобраћајног ћорсокака

Државни програм наоружања за 2011-2012. годину предвиђа куповину око 600 нових авиона за РВ Русије. Преко сто машина од тога треба да буду војно-транспортни авиони и њихове специјалне варијанте. Уједно, производни програм војно-транспортне авијације (ВТА) још увек није коначо дефинисан.

Богатство на измаку

Располажући флотом од неколико стотина војно-транспортних авиона различите класе Русија је сад наишла на акутни проблем обнављања парка ВТА. Практично, јасна перспектива замене постоји само за један (премда најмасовнији) авион војно-транспортне авијације: Ил-76.

Међутим, и у том случају, од скоро 200 постојећих Ил-76, чија ће просечна старост до 2020. године премашити 35 година, новим авионима ће у овој деценији бити замењено највише 30-35 машина. И ова замена је реална под условом успешног развоја производног програма авиона Ил-76МД-90 у Уљановску. Притом треба имати на уму да је планирано да се осим војно-транспортних авиона на бази Ил-76 граде уређаји за точење горива и авиони за радиолокационо откривање великог домета.

Планирано је да се преостали део парка Ил-76 одржи у строју уз помоћ капиталног ремонта и ремоторизације у складу с потребама. Ови планови су сасвим реални, али Ил-76 поред свих својих могућности, не може у потпуности да обезбеди све потребе за ВТА. Постоји опасност да ће највећи проблем представљати обнављање парка средњих (носивости до 20 тона) и лаких (до 12 тона) војно-транспортних авиона.

Тренутно је главна средња машина у саставу руске војно-транспортне авијације Ан-12. Овај авион, који је настао 50-их година, производио се до почетка 70-их – најмлађи Ан-12 данас су стари четрдесет година. Он је вршњак и друг из разреда америчког војно-транспортног авиона (ВТА) С-130 Hercules, али модернизовани С-130 се и даље производи и нема никаквих проблема са заменом раних варијанти ове машине.

Данас се просечан узраст парка Ан-12 ближи 50 година, притом Ан-70 који је направљен као његова замена не само да није пуштен у серијску производњу, него засад чак није решено ни питање фабрике у којој ће се производити. Осим тога, за време израде Ан-70 се по карактеристикама и цени веома приближио тешким ВТА и вероватније је да ће представљати замену за раније варијанте Ил-76.

Другу варијанту за замену „дванаестице“ представља авион Ил-214, који се прави у међународној кооперацији с Индијом. Међутим, рокови за израду ове машине се стално одлажу – данас се као датум првог полетања наводи већ 2017. година.

Још једна варијанта може постати украјински Ан-178 који КБ „Антонов“ израђује на основу успешног новог путничког авиона Ан-148. Међутим, Ан-178 засад још увек није полетео.

Италијанска алтернатива?

Ипак, највише проблема настаје због замене лаких авиона Ан-26 чији се узраст такође ближи „педесетици“. Програм за израду лаког Ил-112 данас је обустављен због значајног пораста цена. Алтернативу може представљати авион Ан-140Т – теретна модификација путничког авиона Ан-140, али ове машине такође још увек нема у металу. Данас Министарство одбране Русије купује авион Ан-140-100, али то је путнички авион који се користи за превоз командног персонала и он не може да решава задатке теретног авиона.

Због тога, данас се оштро поставља питање проналажења прихватљивог авиона носивости 5-10 тона, који је у стању да замени „Анове“ који се повлаче због старости. Од авиона совјетске израде на памет им пада Ан-74 који се још увек производи у Харковском заводу за авијацију, али данашњи капацитет фабрике не дозвољава да се рачуна на брзу реализацију обима наруџбине који је потребан руском РС (неколико десетина машина за 8-10 година), а улагања Русије у модернизацију харковске фабрике могу бити политички неприхватљива.

Све остале варијанте имају инострано порекло и овде пре свега треба имати у виду италијански С-27J Spartan који се данас активно уводи у наоружање у многим земљама источне Европе. Пријатељски односи с Италијом могу олакшати преговарачки процес о куповини лиценце за производњу ове машине у Русији.

Разуме се, то није најбоља варијанта, али ако проблем производње домаћег војно-транспортног авиона носивости до 12 тона не буде решен у најкраћем року куповина италијанских машина по лиценци у замену за Ан-26 биће бољи излаз него недостатак било какве замене.