Супероружје Русије: рок трајања непознат

Генерали се спремају за прошли рат, научници за будући, каже стара пословица. Није тајна да су се принципијелно нове разраде и технологије појављивале управо у војним лабораторијама. Таквих истраживачких центара је у СССР било много. На пример, лабораторија пуковника Бажанова и тајно одељење №10003 генерала Савина при Главном штабу. Када се земља распала резултати њиховог рада су остали да чекају боља времена.

Психотропно, ласерско, таласно, климатско – то је само део предлаганог супероружја о којем говоримо. Енергетски генератори који су створени у лабораторији Бажанова способни су да својим лучењем утичу на природу воде или горива. У једном експерименту зауставили су тенковски батаљон – дизел гориво у машинама је изгубило своја радна својства. Ипак поводом постојања у Русији сличног оружја паниче већином западни новинари, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ експерт за војна питања, заменик главног уредника „Свакодневног журнала“ Александар Гољц:

Рецимо, у извештајима америчке обавештајне службе који се регуларно представљају конгресу, никакве узбуне поводом војног програма Русије нема. Њих више забрињава војни програм Кине. За стварање таквог оружја потребна су фундаментална открића. Као што је био случај са стварањем атомске бомбе. Очигледно је у већој или мањој мери да Русија назива новим технологијама оне које су створене 80-их година, и нове су само по томе што нису реализоване 90-их.

Али против резултативности тих технологија је тешко било шта рећи. И сада могу да постану основа за нове пројекте. Тим пре ако се узме у обзир да су многи научни радови деценијама чекали да се примене у пракси. Сетимо се само полупроводника Жореса Алфјорова, који су тек после дугог низа година постали незамењива компонента компјутера и све остале савремене електронике. Област примене таквих технологија је веома широка.

Стручњаци су веома опрезни на питање шта се принципијелно ново може појавити у руским арсеналима најближих деценија. Рано је говорити о томе, рекао је главни уредник часописа „Национална одбрана“  Игор Коротченко:

Засад прилазимо овом проблему са тачке гледишта оцене реалности појаве таквог оружја код нас и наших потенцијалних непријатеља. Разуме се да, дајући оцену развоју научно-техничке мисли у иностранству, видимо да се оружје које ради на новим физичким принципима данас активно реализује, пре свега у САД, земљама НАТО, у Кини. Не можемо остати по страни од тог процеса. Могу рећи да имамо добру технолошку базу за ласерско оружје. Истовремено за нас је контрапродуктивно да се бавимо трком у наоружању. Зато ће руски одговор увек бити избалансиран, основан на асиметричним мерама, и штедљивим.

У сваком случају сви радови у овом правцу ће се држати у тајности, чак и ако се појави неопходност њихове практичне примене. Тако да можемо рећи да су све дискусије о супероружју гатање у кафени талог.