Драгић: Коме је до морала нека иде у Влахе

На сајту странке НОПО стоји да је регистрована као влашка партија како би се избегли додатни намети, што у преводу значи да је неко из садашње власти дозволио странци НОПО да буде регистрована као влашка партија иако то није, и иако јавно признаје да није. У програму те партије не постоји ништа што се односи на Влахе нити заштиту права Влаха нити било чега везаног за ову националну мањину. Јасно је да је министар Милан Марковић дозволио странци НОПО да буде уписана у регистар политичких партија као влашка странка иако за то није било никаквих законских основа и иако чак и на самом сајту странке стоји да су они „регистровани проформе као влашка политичка партија“?!?

Наравно, након што је неко, очигледно власт, дозволила странци да се тако региструје, омогућивши им улазак у скупштину Србије са 0,4 посто освојених гласова, нашао се и неко други који ће то искористити. Напросто, потпуно је јасно да је ово незаконито регистровање странке са Вождовца неко морао да допусти. Свако може да направи странку, али свако мора да пређе праг од 5 процената како би ушао у парламет. Овим је НОПО-у допуштено да, лажно се представљајући као мањинска влашка странка, уђе у парламент Србије, што представља грубо кршење закона о политичким странкама и кандидовању на изборима.

Зашто је све ово важно? Важно је зато што се тиме нарушава равноправност политичких субјеката која је утврђена законом, на страну шта ко о закону мислио, и тиме се друге политичке партије доводе у неравноправан положај: зашто, на пример, Радикална странка или УРС морају да пређу изборни праг од 5 посто а НОПО не мора? Неко је, дакле, а ту се конретно мисли на министарство Милана Марковића, НОПО-у морао да омогући привилегован положај. У мотиве је најбоље да не улазимо, пошто су сасвим очигледни. Укратко, сигуран сам да је свима јасно да Борис Тадић никада не би расписивао председничке изборе да је веровао или имао истраживања која говоре да је његова странка близу формирања нове коалиције. Пошто је сумњао у изборну победу, одлучио је да распише изборе и сам да замајац својој странци како би освојила што више процената на предстојећим изборима.

Како се у то уклапа НОПО? Једноставно, НОПО је идеална варијанта по којој ће се опозицији скинути још који проценат који би им можда требао за формирање постизборне коалиције. Мотивација власти је јасна, али све то никако не говори ништа о квалитету опозиције нити томе да ли би било добро да опозиција заиста преузме власт. Али која је мотивација момака из НОПО-а? Сасвим искрена, највероватније. Нема разлога да се сумња у њихову честитост и добре намере, бар до тренутка до када се нису регистровали као влашка партија. Након тога се ипак може помало и посумњати у њихов морал, мада најискреније, нису они ни имали неке националне циљеве које би тим поступком могли изневерити. Ствар се компликује када НОПО излази из анонимности и као влашка странка за првога на листи кандидује Ђорђа Вукадиновића, човека који је преко НСПМ-а небројено пута до сада водио националну и патриотску политику.

Шта је навело Ђорђа Вукадиновића да пристане да учествује у овој лакрдији? Шта га је навело да на нечастан начин уђе у парламент на квоту проформе регистроване влашке партије? Љубав према Србији? Искрено сумњам. О томе можемо само да нагађамо. До пре пар дана био сам стални коментатор на текстовима које објављује НСПМ, годинама сам остављао коментаре и свим срцем подржавао рад овог изузетног, некада врло озбиљног часописа. Многе су се ствари у међувремену издешавале у које заиста нисам веровао. Сада, после ове вести, јавно кажем да никада више нећу отворити тај сајт. Неко ко је у стању да због, највероватније личних интереса, уради то што је урадио Вукадиновић у најмању руку није вредан моје пажње, нити пажње иједног часног човека који држи до свог образа и морала.

Он је у стању да на превару уђе у србски парламент као заступник Влаха и направи тиме личну промоцију. Сви други циљеви, које он проформе (као што је и странка проформе регистрована, биће да су и циљеви) заступа, ме не занимају. Човек је озбиљно у стању, да као Србин, уђе у парламент Србије на влашкој листи уз помоћ владајуће странке? Он, који је до јуче писао све најгоре о „страначким активистима“ других партија, истичући да због тога нису објективни у анализи? Он да се издаје за Влаха како би ушао у србски парламент? Он, који је писао против мањинског принципа, он који тиме даје легитимитет стварању милиона малих нација унутар српске; он, који ће се, након што је као мањина ушао у парламент борити за јединство српске нације?

Колико тај човек мисли да су сви око њега глупи, глуви и слепи. Да ли заиста мисли да неко озбиљно верује да он улази тамо како би бранио Србију? Не, он улази тамо како би бранио себе и своје личне интересе. Да ли је жеља за промоцијом и сликањем толико јака да се мора газити преко себе, преко образа, преко свега? Како може да стане на влашку листу и да заступа ставове које заступа? До када ће све у овој земљи бити само полигон за сисање крви Србима? И ко ће га после овога подржавати? Може ли ико да поново оде на његов сајт и без суза или смеха прочита текст о србској националној политици, о држави, о било чему а да му пред очима није Вукадиновић који би урадио све како би ушао у парламент? И све је изгледа сада напрасно морално и прихватљиво, и све је национално ако он то ради. А није ни чудо, ако има довољно послушних глава око њега који ће то одобравати.

Уколико је мислио да заслужује да буде у парламенту и да га Срби подржавају, зашто се није кандидовао и прескочио изборни праг од 5 посто? Ако је мислио да то не може, није тиме ни требао да се бави. Али, кршити закон на овај начин је срамотно. Како ће сутра моћи да се погледа у огледало? Како ће себе доживљавати? Чији ће он представник бити? Влаха или Срба? И којих Влаха, и којих Срба? Већ ми је мучно што уопште раздвајам Србе и Влахе али ме је изузетно погодио овај његов потез. Волео сам да читам његове текстове, веровао сам да је поштен и исправан човек, да сам га икада срео на улици пружио бих му руку у знак поштовања... али после овога? Има ли смисла било шта рећи после овога? Нису битни ни Власи на чију квоту жели да се прогура у парламент, ни момци из НОПО-а који ће му послужити као одскочна даска да он, први на листи, уђе у парламент као мањина.

Шта на крају рећи сем да је све било проформе - и странка и он. А понајвише његова савест и образ. То се нажалост не купује ма колико се све то исплатило када вас сними објектив РТС-ове камере. Овако сам се само опростио од тог сајта и од својих заблуда. Заблуда да сам читао текстове иоле моралног човека.

Аутор: Светолик Драгић
Извор: Видовдан.орг