ЛАЖОВ

ЛАЖОВ
недеља, 22 април 2012 12:41
 
   ЛАЖОВ
пише : Бранко Драгаш,22.04.2012
Борис Тадиће је паталошки лажов.Не само да је за осам година своје владавине уништио Србију,према наредби његових газда из света, него се противуставно кандидовао за свој трећи мандат. Тај медиокритет ,болесно амбициозан,жели да настави свој посао уништавања Србије. Препотентни и бахати фолирант је савладао све маркетиншко-медијске трикове обмањивања јавности и данас се појављује као гнусни лажов и преварант спреман да погази све како би се докопао свог трећег мандата.
Кампања Бориса Тадића је бесрамно понижвање интелигенције грађана Србије.Уколико Борису Тадићу ,ипак, пође за руком да, застрашујући и претећи грађанима Србије,као што је то радио и у прошлој кампањи,поткупљујући сиромашне грађане и давајући им лажна обећања,добије трећи мандат, онда Србија неће преживети ту његову владавину.
Једино спасоносно решење за Србију је да Борис Тадић изгуби изборе.Након тога треба судски процесуирати све што је радио у време свога мандата и казнити га за велеиздају државе. Наравно, заплениће му се сва огромна имовина у иностранству.Њему и његовим сарадницима. Та заплењена имовина ће се уплатити као капитал у пензионе и социјалне фондове.
 
Овога пута, хтео сам да наведем очигледан пример лудила Бориса Тадића и његових мегаломанских лагања. Тиче се његове јучерашње изјаве везане за приватизацију,где је он изјавио,после дописа из Брисела да се преиспита 24 приватизације, да он први пут чује за те спорне приватизације и да једва чека да се провере све те приватизације.
Шта су чињенице које БТ неће да призна?
Борис Тадић је дошао на власт 27.јуна 2004 године.
Тачно тога дана основана је , на мој предлог, невладина и нестраначка организација Удружења мањинских акционара – УМА Србије, чији сам ја био један од оснивача и главни економски саветник.
Пошто сам био стручњак за финансије,приватизације,акционарска друштва, берзе и хартије од вредности,пошто сам од 1984 радио на светском тржишту новца и хартија од вредности,пошто сам имао богата искуства у периоду 1990 -2000 са приватизацијама у свим земљама Источне Европе, одлучио сам да помогнем УМА Србије. Кључно је било да се образују необразовани акционари,јер држава ништа намерно није хтела да уради на њиховом образовању да би могли тајкуни лакше да преваре мањинске акционаре, и да се направе стручни материјали о профилу компанија које су приватизоване,анализа биланса и процена капитала, како би се утврдила реална тржишна вредност компанија које су се приватизовале и тако да се стручно покаже  сва окрутност добро смишљене и подле пљачке државе и грађана Србије.
Напомињем, да сам једини имао храбрости да станем у заштиту мањинских акционара против криминалаца у држави,који су били на местима министара, и против криминалаца и тајкуна , који су ми предлагали да се укључим у приватизацију парама корумпираних банака , јер, тачно ми је тако један од њих рекао  – ко сада узме, узео је! Нисам припадао том полусвету који се богатио пљачкањем државе и грађана и определио сам се да своје знање ставим у функцију заштите интереса мањинских акционара и њихових новооснованих удружења.
Такође истичем, то не желим никада да се заборави,јер наш народ је,нажалост,склон забораву, да сам се управо због приватизације коначно разишао у фебруару 2001 са Зораном Ђинђићем, јер сам му нацртао шта ће се десити таквом накарадном приватизацијом. Он ме није хтео да послуша.Веровао је у скотове који су га окружили и који су га лагали. Тако је маркетиншка кампања – Почетак за иметак- сећате ли се тог имбецилног слогана,који је тачно говорио шта се спрема у држави, најавила највећу пљачку у историји Србије. Главни актери те пљачке су и данас на слободи и учествују у финансирању и власти и опозиције.
Када је у јуну 2004 формирана УМА Србије направили смо стручне материјале о свакој приватизационој компанији,чији су нам се мањински акционари обратили да их образујемо и да заштитимо њихова власничка права, па су удружења мањинских акционара стручне материјале слали на све државне институције, обавештавајући представнике државе шта се ради у приватизацији и тражећи њихову заштиту од похлепних и распојасаних тајкуна,иза којих су стајали корумпирани државни функционери.
Поред двадесет водећих адреса у држави, сваки стручни материјал је одлазио и у кабинет Председника државе,како би њега,који је тек био преузео власт, обавестили шта се дешава у приватизацији. Такође, стручан материјал је одлазио у Народну канцеларију на руке председниковог љубимаца демагога Драгана Ђиласа.
Какви су резултати тих дописа?
Ако смо послали преко 1.200 стручних материјала за пет година рада удружења, сигурно је на свега 10 одсто добијен је неки одговор, док су сва остала удружења била ускраћена било каквог одговора. Одговори су били штури и суви – председник државе није био надлежан за приватизацију и усмеравали су нас на друге државне органе. Тако је одговарала и Народна канцеларија.
Председник државе који се мешао у сва државна питања, који је кршио устав свакога дана безброј пута,одговарао је да није надлежан за приватизацију. А када смо га видели на скупу са главним србским тајкунима, било нам је јасно да је БТ део тог криминалног клана и да он заправо штити све те тајкуне, своје личне пријатеље и финансијсре.
Због учесталих дописа и стручних материјала председнику државе, кабинет председника је почео да показује нервозу и ширили су лажи о мени, убеђујући опљачкане мањинске акционаре да сам ја проблем а не тајкуни и већински власници који су опљачкали и уништили предузећа уз помоћ председникових људи.За неке фирме које су данас на списку за проверу, водио се прави медијски рат између председника,тајкуна,председникових људи,председникових медија,председникових судова,председникових тужилаца,председникове полиције и жандармерије,председникових економиста,председникових аналитичара и председникових синдиката, сви са једне стране, и мене,као најистакнутијег појединца, испред УМА Србије.
Ја у том медијском рату нисам имао ничију залеђину, осим мога знања,поштења и подршке сиромашних и опљачканих мањинских акционара које сам бранио у медијима. Тада сам опомињао председника да копије свих материјала шаљемо у Брисел, да су неки представници бриселске администрације разговарали самном, да су видели у каквим ненормалним условима ради УМА Србије, да су се уверили да немамо ничију подршку као невладина организација која се бави правим питањем заштите грађана, док су друге невладине организације биле финансиране из саме владе, јер су,попут Беговићевог Центра за либерално демократске студије, корачали раме уз раме са владом која је намерно уништавала државу и пљачкала грађане Србије. Све време рада УМА Србије није добила ништа ни из европских фондова.Ти чиновници ЕУ су били искрени према мени и рекли су ми да су представници власти у Београду били одлучно против да се подржи УМА Србије, јер је она, како су истицали, кочила приватизационе и реформаторске процесе у држави.
Резултати УМА Србије за пет година пословања су преко 650 раскинутих приватизација,где смо директно учествовали у раскидању купопродајних уговора и протеривању и хапшењу већинских власника, не могу да вам опишем колико смо пута били у тужилаштвима и полицији да докажемо шта се све радило у тим предузећима пре него што су раскинути уговори. Наш успех је што смо у преко 520 компанија организовали пакете акција за удружене акционаре и успели смо да остваримо да акционари добију неколико пута веће износе за откуп својих акција, него пре формирања њиховог удружења мањинских акционара. И данас имам неколико преосталих акционарских друштава,где штитим интересе мањинских акционара и помажем им да истрају до краја,јер сматрам да боља времена долазе за мањинске акционаре.
На почетку приватизације сам тврдио да су мањински акционари били сувласници у приватизованим компанијама, да се преварени,обманути,опљачкани и да су повређена њихова мањинска и имовинска права. Како су акције власнички папири, дакле, како се они тичу приватне својине мањинских акционара и како питања својинска никада не застаревају, као у случају отимања имовине после Другог светског рата, онда сам учио мањинске акционаре да буду стрпљиви, да не продају своје акције и да иду до краја. Србија не може да уђе у ЕУ без решавања питања имовине мањинских акционара.
Сада су та питања дошла на ред.
Али не само  преиспитивање 24 компаније, него треба испитати приватизацију свих компанија у Србији.
На основу свог искуства у раду са мањинским акционарима и на основу прегледаних докумената, тврдим да је 90 % приватизације у Србији подлежно ревизији и раскиду купопродајних уговора. Уједно тражим да држава надокнади штету коју је нанела мањинским акционарима,начин надокнаде штете сам већ смислио,јер су мањински акционари изгубили  приватну имовину у акционарском друштву субјекта приватизације. Преосталих 10% приватизације није споран и те већинске власнике треба јавно похвалити и помоћи њиховим компанијама да се развију даље на тржишту.
Имаћемо и неколико случајева где је држава преварила већинске власнике,свега неколико таквих примера знам, али и те преварене већинске власнике,који су имали поштене намере у приватизацији,који су уложили свој новац и које је држава изиграла, најчешће лажним приказивањем и умањивањем стварних дугова, држава мора да обештети.
Поред тога, треба покренити кривичне процесе против људи запослених у Министарству економије, Агенцији за приватизацији,Акцијском фонду, Београдској берзи,Комисији за хартије од вредности, Централном регистру, против приватизованих саветника и ревизорских кућа,као и против неких брокерских кућа јер су учествовали у злочиначком удруживању пљачкања државе и грађана Србије.
На основу свега што сам изнео и на основу свега што је већ било у медијима, на основу много веће грађе коју поседујемо и на основу исповести свих преварених мањинских акционара,који могу да сведоче да је све што сам написао само део једне велике истине, интересантно је да се емисија Инсајдер никада није бавила овим случајевима директне пљачке у процесу пљачкашке приватизације, одговорно тврдим да је председнички кандидат ДС обичан – преварант и лажов.
Немојте да гласате за тог преваранта и лажова.
Надам се да ће тај искомплексирани фолирант ускоро морати, заједно са својом жутом бандом, да седне на оптуженичку клупу и да ће пред народом одговарати за злочин који је починио држави и грађанима Србије.
Нема катарзе док се кривци не изведу на суд и док им се не конфискује имовина настала на привилегијама и пљачкама државе и грађана. То је најбоља казна за њих. И да им се законом забрани даље бављење политиком.
Београд, 22.04.2012