Гој се, не бој се

Превелики је број становника наше планете који ће за 20 година постати још дебљи и болеснији. Кривица за све то припада начину живота с мало кретања и нерационална исхрана. Овакве су врло жалосне прогнозе стручњака Организације за намирнице и пољопривреду ФАО при ОУН. Тврде: гојазност ће постати бич чак и у земљама у развоју и сиромашним земљама Европе и Централне Азије, зато што ће тамо бити постигнут успех у потпуном побеђивању глади. Ипак, аутори реферата не пишу кад ће и да ли ће уопште доћи до изобиља у Африци и Југоисточној Азији, где живи најгладнији народ и где неухрањеност представља један од најчешћих узрока смрти.

Ипак, стручњаци прате тенденцију већ дужи низ година: проблем гојазности је из развијених земаља прешао у земље у развоју. „Кривац за све је неправилна исхрана и погоршање еколошке ситуације, - рекла је за „Глас Русије“ лекар-терапеут, нутрициониста, стручњак за рационалну исхрану Лариса Табачникова.

„Рафинирана храна, живот с мало кретања, све то заједно доводи до гојазности. Савремени човек троши много мање калорија. Брзе калорије повезане с исхраном угљеним хидратима према којој људи гаје пристрастност – све то такође доводи до нездраве тежине. Не добијамо нормалну храну, не само то, одвикли смо се од ње, зато што се она понекад нигде не може наћи и поред најбоље жеље. Храна је загађена, није еколошка, садржи масу примеса. То је још један проблем загађења спољне средине која изазива запрљаност унутрашње средине човековог организма.“

Као још један узрок гојазности психолози наводе „гушење стреса храном“. Да би се повратили после тешког дана људи пре спавања презалогаје нешто и конзумирају превише слаткиша и алкохола. Неки житељи земаља које су постале богатије тек у последње време, купују „храну за резерву“ сећајући се времена кризе, кад су тезге у продавницама биле празне. И, наравно, проблем над проблемима је убрзање живота, кад се храна узима нередовно и на брзу руку. Притом се обично једе оно што падне под исту ову руку: било да су то инстант - намирнице богате угљеним хидратима или је то превелики "бизнис-ланч".

Постоји још једна, врло радикална тачка гледишта на проблем прекомерне тежине: гојазност нације иде у прилог политичким снагама које лобирају фармацеутске компаније, које продају препарате за мршављење и опрему за медицинске клинике. Присталице ове теорије тврде да иначе на телевизији и на интернету не би било толико реклама, које позивају људе да се избаве сувишних килограма на одређени начин. Међутим, човек тешко може да поверује у цинизам власти, јер од гојазности сваке године умире 2,8 милиона људи у целом свету. С друге стране, пред крај прве деценије 21. века број гладних људи у целом свету је износио више од једне милијарде... На решавању овог парадокса цела светска заједница тек треба озбиљно да поради.