Опрез: биохакери могу да оштете ваш мозак

Амерички научници су уверени: није далеко тренутак када ће мозак моћи да се „провали“ као компјутер и да се управља човеком. А као вирус ће бити употребљени специјално креирани микроорганизми – плод рада истраживача, који се баве новим правцем генетског инжињеринга – синтетичком биологијом.

Ћелије су живи мини-компјутери, а ДНК је језик програмирања – таква је основна претпоставка футуролога. На данашњи дан биокриминал је сличан компјутерском криминалу с почетка 80-их година. Тада он није сматран озбиљним проблемом, међутим он се увећавао као грудва снега, тврде амерички истраживачи. Ипак руски стручњаци сматрају да за сада таква поређења нису ништа друго до метафоре.

Ради се о томе да није сасвим коректно изводити директне аналогије између компјутера и људског мозга, говори Александар Каплан, шеф лабораторије за неурофизиологију и неурокомпјутерски интерфејс биолошког факултета Московског државног универзитета. Програмер детаљно може да замисли склоп компјутера, зна где да пошаље вирус како би оштетио одређени програм. Али људски мозак је много компликованији. И на шта може да рачуна истраживач који је синтетисао вирус и намерава да га угради у организам, на које адресе ће га он послати у мозак, пита се научник.

Тајна мозга остаје тајна. Нико не зна данас како да ишчитава информације из мозга на такав начин. Тамо је сто милијарди нервних ћелија, којој ћелији да се обрати? Овај задатак је сасвим неизводив за истраживаче мозга као таквог који се баве овим послом у неурофизиолошким лабораторијама. Шта може да учини у тој ситуацији мали вирус који је усмерен само на то да се угради у геном неке ћелије и да се репродукује? Мени се чини да је то нереални задатак чак за далеку будућност. Хакинг мозга уз помоћ вируса нереални је задатак!

По речима Александра Каплана, крајње је сложено створити вештачки организам са синтетисаним геномом, који личи на разумно биће и који би сам могао да „мисли“.

Од појаве прве живе ћелије на Земљи до појаве првих више или мање разумних организама – хајде да сматрамо црве више или мање разумним бићима – прошло је можда око милијарду година. Еволуција се бавила толико дуго стварањем црва. Скратити овај период у лабораторији, наравно, могуће је, то неће бити милијарда година, али то ће бити врло дуго.

Други стручњаци напротив сматрају да је хипотетички могуће управљати понашањем човека уз помоћ специјалног програмираних микроорганизама. Директог Агенције за напредне информационе технологије Влаидмир Коровин сматра да много од онога о чему је раније могло само да се фантазира, постаје реалност. Гаје се вештачки органи, разрађују се принтери који „штампају“ органе. Тако да са једне стране ове бојазни су сасвим реалне, али то није ствар скорије будућности, истиче програмер.

Успеси синтетичке биологије су несумњиви. Већ је направљена прва бактерија са потпуно вештачким геномом, научници раде на микроорганизмима који ће генерисати лековите супстанце, храну, пластику и чак давати струју.