Сви народи имаjу право на митове

У Србији је уобичајено да се верује да је Русија увек била јака, те је зато могла  да притекне у помоћ Србима. Професор факултета политичких наука Београдског универзитета Драган Симеуновић демантује ту тврдњу, позивајући се на  историјске чињенице.  Ове  недеље је он учествовао у конференцији, посвећеној 1150. годишњици  руске државности, одржаној у Москви у Руском  Институту Стратешких Истраживања. Једна од њених секција је била посвећена митовима о Русији, који стварају њен негативни лик у другим земљама. Пред микрофоном је Драган Симеуновић.

У свом реферату сам показао период касног средњег века, у коме су Срби са једне стране притиснути Турским царством, а са друге стране у Аустроугарском царству такође имали велике проблеме. Тада почиње да се ствара мит Срба о томе да Русија треба да им помогне. Зашто? Оно што је везивало Србе и Русе у том периоду јесте, несумњиво, једна етничка сродност, сродно етничко порекло, сродан језик, сродна судбина, а Срби и Руси су често имали исте непријатеље, сличне политичке услове, у којима су се развијали. И били су привржени православљу  као народи. Све ово их је спајало. Тек ће полако тај пораз Русије довести до тога да Петар Велики 1711. године објави први рат, који се могао тицати и учешћа Срба. И отада ће руски цареви врло често, када пођу у рат против Турске, тражити балканске народе, а и Србе, да узму учешће у устанцима. Русија је полако, корак по корак, штитила Србе.

Драган Симеуновић је констатовао да се у Србији мит о јакој Русији учвршћивао у време опасности. Тако је било у време два светска рата, и у време бомбардовања од стране НАТО-а 1999. године. Међутим, било је време, када је он почињао да се руши.

Два периода, која руше тај руски мит, која га чине негативним, када се створила негативна слика код Срба, јесте време Коминтерна, када је Коминтерн заступао став да су Срби заправо империајлисти, који су у оквиру Југославије чинли друге народе неслободним. И други период је време Информбироа, када се је заправо највећи број Срба нашо у затвору. Нису ишли толико за комунистичком партијом. То су били сељаци. Комунистичка партија је била врло мала. Они су ишли зато што је то била руска опција. Јер су иза комунистичке партије стајали Руси. И они нису ишли за Стаљином, као што се то писало у документима. Они су се опредељивали за Русију. За њих је Стаљин био само вођа Русије. Ништа више. Они би то урадили и кад би на челу Русије био Брежњев или било ко други.

Међутим, како је познато, у свакој земљи има и присталица, и  противника неке појаве. И у Србији, према уверењу нашег саговорника, постоје људи, који гаје према Русији негативна осећања, користећи их у погодном моменту. Например..

Најновији сучај баш на Косову, када су Срби тражили да их Русија да држављанство. Одмах је тако била реакција оних који не воле Русију, да кажу: „ето, ви сте веровали у Русију“. Зато се ради о ирационалном поступку Срба са Косова, дивођењу Русије у једну ситуацију, када она стварно не може другачије да одлучује. Е сад ту долази мит вере у Русију да само Русија може да их заштити, више од српске државе, више од Међународне Заједнице. Онда траже више, верујући да Русија може све. А Русија је заправо тек на путу повратка да буде велика сила. У односу на 1990-е Русија је прилично уздигла, али она још увек није оно што је била, нити може да испуни сва србска очекивања у оној мери, у којој Срби то траже.  Можда се и Руси некад љуте на Србе зато што им стално траже помоћ. Али ја кажем да је добро да Руси разумеју да Срби као мали народ у историји имају право на наду. Али исто тако је важно да би и Срби из тог угла извукли поуку да и Руси као велики народ имају право на рационалност. Право да буду рационални, да помогну кад могу и да не помогну кад не могу. Русија је бранила Србију кад је могла, а не само кад је хтела. Она је увек била руковођена својим интересима. Интерес Русије је такође био да спречи Аустрију. Митови увек израњују кад је неки народ или нека држава у проблему. Диван србски песник Јован Дучић је лепо рекао  све што љубимо, створили смо сами. И онда ми волимо ту илузију. Ми волимо да верујемо да ће доћи Руси било када, у време Петра Великог, у време Првог и Другог светског рата, у време бомбардовања Србије, да ће доћи Руси и то све зауставити, спречити. Мит је израз незрелости народа. Али сви су народи незрели. Ја не знам ниједан потпуно зрео народ. Постоје више зрели и мање зрели народи. И сви народи имају право на митове. А Срби су мали народ. И код њих ће увек бити вера у Русију. Јер више немају коме да верују.  

Пред нашим микрофоном је био професор факултета политичких наука Београдског универзитета Драган Симеуновић.

Григориј Соколов,