Јача сарадња Русије и Кине у војној сфери

24. априла у Жутом мору започела је активна фаза руско-кинеских маневара Поморска сарадња – 2012. У њима је ангажовано 25 војних бродова, 13 авиона, 9 хеликоптера и 2 одреда специјалаца две земље. По броју укључених снага и сценарију ово су најмасовнији маневри у савременој историји билатералних односа. Руска страна заступљена је великим противподморничким бродовима Адмирал Трибуц, Маршал Шапошников и Адмирал Виноградов као и предводником флоте, гардијском ракетном крстарицом Варјаг. Кина је дала 18 војних бродова, између осталог предводнички ракетни разарач Харбин, 5 ракетних фрегата, укључујући бродове Чоушан о Хсушан.

Сценарио предвиђа заједничко форсирање „опасног“ региона, гађање различитим видовима наоружања по поморским и ваздушним циљевима, спасилачке радове у мору. Из ваздуха бродове ће покривати хеликоптери палубског базирања Ка-27, а у извођењу специјалних операција учествоваће одред помрске пешадије ТОФ. Циљ маневара, по саопштењу МО РФ јесте јачање и развој руско-кинеских односа стратешког парнтерства и срадња између две земље и њихових оружаних снага.

Истовремено један од главних аспеката било којих војних маневара је демонстрациони. И потреба за тако великом демонстрацијом могућности стратешког партнерства по свему судећи појавила се код Русије и Кине пошто су САД објавиле своју нову војну доктрину у Азијско-тихоокеанском региону.

У новембру прошле године председник САД Барак Обама за време азијске турнеје означио је низ осетних помака у америчкој геополитичкој стратегији. После одласка из Ирака и у догледној будућности из Авганистана, САД намеравају да преоријентишу своју политику безбедности са Европе и Блиског Истока у страну Азијско-Тихооканског региона.

Русија, која одржава ове године у Владивостоку самит АТЕС, очигледно је усмерена на обнову своје улоге у региону. Кина нема куд: сви њени основни индустријски региони налазе се у обалској зони, а извозно-увозне испоруке пролазе кроз основне поморске комуникације у Азији и Јужном кинеском мору.

Изјава САД о доминацији и региону, благо речено, изазива негодовање Кине, па и Русије и постаје фактор њиховог даљег зближавања. Актуални маневри треба да покажу САД да су Русија и Кина привржене војној срадњи у региону. Обе наше државе демонстрирају то једна другој, сматра главни уредник Независног војног прегледа Виктор Литовкин. Осим тога, по мишљењу експерта, за Кину је важно да покаже ниво сарадње са Русијом на мору управо сада, када су се заоштрили територијални спорови између Кине и Филипина и низом других земаља за острва у Јужном кинеском мору. Литовкин скреће пажњу да се сада тако демонстративно одвијају војно-поморски маневри уз учешће бродова САД и Филипина у том региону. Привлачи пажњу и улазак америчких војних бродова у Вијетнам, који такође претендује на спрони архипелаг.

Маневри у Жутом мору постају позадина за политички дијало основних сила Азијско-Тихоокеанског региона. Почетком маја у Пекингу ће протећи нова рунда кинеско-америчког Дијалога о стратешким и економским питањима, у којем ће учествовати САД: државни секретар Хилари Клинтон и министар финансија Тимоти Гајтнер. Распоред снага у Азијско-Тихоокеанском региону учесници дијалога неће моћи да заобиђу.

Са своје стране за крај маја заказан је руско-амерички самит уз учешће председника Русије Владимира Путина. Рестартовање „рестартовања“ тешко да ће проћи без разматрања ситуације у Азији.