Избори у Србији - За све добро, против свега лошег

Србија је у очекивању избора. 6. маја грађани земље гласају за председника, парламент и месно самоуправљање. Како истичу балкански аналитичари, први пут од момента свргавања Слободана Милошевића, односно, од 2000. године, водеће политичке снаге Србије имају једнаки циљ – учлањивање у ЕУ.

Очекује се да ће се главна борба водити  измђу председника Демократске странке Бориса Тадића и лидера Српске напредне странке Томислава Николића. Ако у конкуренцији за положај председника веће политичко искуство има Тадић, на парламентарним изборима се очекује нека мала надмоћ напредњака – зато ће се тражити  коалициони партнери. Главну улогу могу да одиграју 10 -11 одсто СПС, чији успешни повратак је пре неколико година остварио њен данашњи лидер Ивица Дачић. При томе експерти не искључују могућност стварања такозваног  националног пријатељства, оријентисаног на војни и политички неутралитет Србије. Таква перспектива је пре свега повезана с бившим премијером Војиславом Коштуницом и његовом Демократском странком Србије.

У сваком случају, неопходност промена у србској политици је актуелна, - каже  научник Института славистике РАН Георгиј Енгелгардт.

Данас у Србији видимо политичке снаге, које се мало разликују међусобно. Све оне иступају, условно речено, за све добро, против свега лошег – и за очување Косова, и за евроинтеграцију, и за помоћ селу, и за развој градова, али видимо да за 4 године влада,  коју је контролисала странка Тадића, није постигла крупне успехе. За савремену Србију је важно да би и  у парламенту, и у влади биле заступљене управо странке принципијелног карактера, у које спада, безусловно, странка Војислава Коштунице и, мада је то парадоксално, Либерално- демократсва странка Чедомира Јовановића.

Они се налазе на супротним крилима, али истичу принципијелне захтеве -  не наставак данашег доста неодређеног курса, већ стриктне политичке  циљеве. ДСС има јасно зацртан национално-конзервативан програм, та се странка не боји да говори о свом скептичном односу према евроинтеграцији, за њу је првостепени  суверенитет Србије на Косову и оријентација на Русију и друге светске центре. У случају ЛДП видимо стриктно изражену проамеричку и пробриселску странку, која  свесно спроводи линију потпуног одустајања од националних претензија и потпуног задовољења свих спољних захтева.

Додуше,  према свим прогнозама, ДСС и ЛДП ће  добити највише  8 до 10 одсто гласова, није чињеница да ће они моћи да играју одлучујућу улогу у формирању новог парламента, који ће у сваком случају морати да одговара на изазове и промисли даљу стратегију односа с Русијом, - истиче Георгиј Енгелгардт.

Нове власти ће бити  ослабљене пре свега тешком економском ситуацијом у Србији, те ће  се борити за налажење спољних средстава, што је веома сложено у условима финансијске кризе. У сваком случају ће нова влада бити формирана коалиционо, то значи, да не може да се избегне напетост између различитих политичких снага. Мислим да неће доћи до глабалних промена у односима с Русијом. Једино, у случају владе, формиране  око Српске напредне странке може да буде нешто више гестова према Русији, само мало, јер ће Николић морати да се улагива Бриселу, зато неће моћи, а вероватно и хтети да прави неке  озбиљне кораке усусрет Русији, например, побољшава климу за руске инвеститоре.

Главна интгрига месних србских избора је њихово одржавање на Косову. Две српске општине на северу покрајине намеравају да бирају   самоуправу. Та је чињеница већ изазвала реаговање не само земаља, које су признале независност Косова, већ и Београда, којем је сасвим очигледно постављен услов да укине присуство србских института у покрајини.

Како је ијавио амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел, ако гласање косовских Срба на предсденичким и парламентарним изборима добар пример сарадње две суседне државе, месни избори нису легитимни. Косовске власти су са своје стране обећале да ће ометати одржавање локалних избора. Коментар Георгија  Енгелгардта.

Знатан део становника северног Косова је животно заинитересован да се не нађе под влашћу Приштине да би се осећао безбедно и очувао своју имовину. Дакле, одржавање избора је једно од ретких ненасилних средстава, која су им преостала.

Укупно у србским изборима учествује 18 странака и 12 кандидата. Републичка изборна комисија ће објавити коначне резултате најкасније кроз 96 сати после затварања изборних јединица.