Снајпер у Монаку

У конкурсном програму 7. Филмског фестивала у Монаку Русија је представљена филмом Снајпер саха, режисера Никите Аржакова. У дане када читав свет, и Европа пре свега, обележава још једну годишњицу победе над фашизмом у Другом светском рату, Монте-Карло ће видети филм посвећен драматичним догађајима овог рата.

Сиже филма везан је за локалну епизоду ратних дејстава, када је Совјетска армија, ослободивши територију своје земље од фашистичких окупатора, кренула даље на запад, истискујући фашисте из окупираних европских земаља. Совјетски снајпериста, који је видео непријатеља и схватио да је то сасвим млад момак не пуца у њега, мада мора то да учини... Пролази доста година и одрасли младих долази у Русију да нађе истог тог сајперисту, да разговара са њим, сети се страшног тренутка када га је од смрти делио тренутак, а што је најважније да пита зашто совјетски војник није окинуо? То је конктретна прича о односима двоје људи која наводи гледаоца на глобална размишљања о хуманизму, о пријатљству, љубави. О животу.

У основи филма је истинита прича која се десила легендарном борцу из Јакутије Ивану Кулбертинову. Он је прошао читав Други светски рат, лично је елиминисао око 300 фашиста, мада многи сматрају да је лик снајперисте општи, говори у интервјуу за Глас Русије режисер Никита Аржаков.

Да, у рату је било много таквих бораца, наставља режисер. Али ипак сценариста полази од реалног случаја који се десио Кулбертинову у Пољској. Фашисти су користили локалне жене и тинејџере који су сакупљали на њиви приносе као покриће за свог обавештајца. Он је осматрао положаја совјетских трупа, псоле чега се на њих отварала циљана ватра. Кулбертинову су наредили да пронађе обавештајца. Он га је пронашао. Схватио је да је то још дете – очигледно из хитлерјугена, и како је затим писао сам у својим сећањима, није могао да га убије, није имао срца...

Филм Снајпер саха очигледно ће бити за европску публику још и откриће за њих нове кинематографије, кинематографије Јакутије. Јер и аутор филма Никита Аржаков, и главни јунак – у рату снајпериста, а у цивилном животу ловац – припадају староседелачком народу ове републике – народу Саха. Има свега око 400 хиљада представника овог народа. Заједно са другим малим народима Севера који живе у Јакутији, Саха чине становништво које не достиже ни милион људи. При томе, територија ове републике заузима скоро половину Сибира, садржи 4 географске зоне, три часовне зоне. Ради поређења: њена површина садржи пет површина Француске! Али 40% ове територије налази се иза Северног поларника. Није узалуд управо у Јакутији „пол хладноће“ на Северној полулопти, где мразеви достижу до -72 степена Целзијусових. Шта више, скоро читава република лежи у зони вечитог леда, и зато највећи део древних фосила мамута, праисторијских носорога, па чак и јединствених пећинских лавова нађен је управо у Јакутији. Сада срадници јединственог Музеја мамута и научници републике заједно са јапаснким колегама разрађују јединствени програм Препорода мамута.

Постоје још најмање две ставке по којима је Јакутија међу светским лидерима: у економији су то дијаманти, у републици се вади четвртина светског обима, а у фолклорној уметности то је свирање на хомусу, једноставном старом инструменту попут дромбуља, који постоји у култури скоро свих народа на Земљи од Европе до Балија.

Између осталог, у Монте-Карлу на церемонији затварања међународног филмског фестивала наступиће једна од најбољих извођача на хомусу Јакутије Албина Дегтјарева. Али пре тога у ванконкурсном програму фестивала публика ће видети још 4 филма која су снимили мајстори Јакутије. Међу њима је филм Ждралови над Иљмењем, посвећена као и Снајпер саха трагичним догађајима Другог светског рата, као и љубавна драма која се дешава у Јакутији у 19. веку. Тако да се актуални фестивал у Монаку може сматрати европском презентацијом јакутске кинематографије.