Пријети ли РС банкрот

Анализа кандидованих пројеката потврђује да су укупне потребе за задужењима РС, према плану владе, износе четири милијарде и 183,71 милион КМ.
            Од овог износа већ су одобрена кредитна средства од 559,54 милиона КМ, а нова задужења би износила чак три милијарде и 624 милиона КМ.
           Без имало скрупула, забринутости па и здравог разума, ови незајажљиви апетити наведени су у политици задуживања РС, коју је припремила влада на основу захтјева Народне скупштине , а о чему ће посланици имати прилику да се изјасне већ на сједници 15.маја.
           Највеће потребе за задужењем исказане су у областима инфраструктуре у износу три милијарде и 177 милиона КМ, затим за јавну-буџетску потрошњу за плате у секторима здравства, образовања, унутрашњих послова и још којешта у износу од 166,41 милион КМ.
           Пошто је привреда овој влади задња рупа на свирали за привредне дјелатности планирано је задужење у износу од 159,50 милиона КМ а за остале намјене, као што су измирење заосталих обавеза, текућа ликвидност, изградња, адаптација и реконструкција објеката (спортске дворане, поште, амбуланте) у износу од 120 милиона КМ.
           У влади РС су као оправдање смислили образложење да политика задуживања слиједи већ утврђене циљеве дефинисание стратешким документима РС, које је већ усвојила влада и Народна скупштина, односно скупштинска већина предвођена посланицим СНСД.
           Ни ријечи нема о новонасталим околностима у односу на вријеме када су стратегије писане и посебно у односу на реалне показатеље и економске параметре који су, сви до једног, алармантни.
           О којој врсти обневидјелости се ради показује и чињеница да је међу кандидованим пројектима, између осталог наведено да је Жељезницама РС потребно 330 милиона марака и додатних 45 милиона само за плате и отпремнине, иако иста ова влада увелико отплаћује кредите које ЖРС није у стању вратити.  
            За аутопутеве Бања Лука-Добој и Добој-Вукосавље кандидовани су кредити од милијарду и 400 милиона, за текућу ликвидност и пензије Фонд ПИО РС тражи 41 милион марака. 
            Али, ту није крај суманутим аспирацијама јер су предвиђени и кредити од 77 милиона за куповину два авиона, те 10 милиона кредита за улагање у аеродром за кога и птице у Маховљанима знају да није економски одржив и да тај кредит неће имати од чега вратити.
           Пошто је некадашња авантура са Чезом окончана у баханалијама опијања и преждеравања уз пикантну арому арбитраже, Влада континуираног расипништва планирала је инвестиције у РиТЕ Гацко и Угљевик у износу од 189 милиона марака.
            У предложеној Политици задуживања РС се прецизира да је учешће укупног дуга РС у БДП-у на крају 2011. године износило 48,10 посто (процјена БДП-а за 2011. годину износи 8 милијарди и 804 милиона КМ).
            Од укупног дуга РС, који је на крају прошле године био четири милијарде и 234,77 милиона КМ, вањски дуг био је двије милијарде и 396,13 милиона КМ, унутрашњи милијарду и 440,71 милиона КМ, а дуг градова, општина и фондова социјалне осигурања износио је 397,93 милиона.
             Влада РС признаје да се од 2005. до 2008. смањивао удио укупног дуга у БДП-у, на шта је утицао реални раст БДП-а у просјеку од шест посто, али да се почетком 2009. „утицај свјетске економске и финансијске кризе“ одражава на смањење буџетских прихода, раст дефицита и реални пад БДП-а од три посто, што даље утиче на раст укупног дуга у односу на БДП.
             Од 2009. до 2011. године значајно је повећан ниво повлачења одобреног ''новог'' вањског дуга, који у просјеку износи 277 милиона КМ.
             На повећање просјека је утицало повлачење по основу ММФ и стенд-бај аранжмана, које је у 2009. години износило 131,43 милион КМ, а у 2010. години 114,95 милиона КМ, али и
убрзано повлачење по инвестиционим пројектима.
             Влада наводи да су средства од ММФ-а, добијена уз веома ниску каматну стопу, значајно помогла у очувању фискалне стабилности РС и макроекономске одрживости, али нису успјели испоштовати рокове отплате па им је само преостало, да када немају новца за враћање кредита ММФ-у, гаје наду у преговоре о реструктурирању дуга.
             Влада такође наводи и да је у протеклом периоду успостављен систем задуживања путем дужничких хартија од вриједности Републике Српске, али не помиње да су тек прије два дана били присељени да понуде тржишту обвезнице у износу од 230.000 КМ што је поразно свједочанство о ликвидности буџета.
            Након што је и јавно признала да новца нема, да је буџет празан, да је пуњење недовољно, да немају поара за враћање кредита ММФ-у, влада се одлучила да до краја оголи чињеницу и предложи посланицима да у будуће РС преживљава на задужењима.
             Иза тога неминовно слиједи грчки синдром али актери оваквих планова и егзекутори ове катастрофе увелико ће бити ван домашаја посљедица политике коју су континуирано водили.