НОВА ПОЛИТИКА

НОВА ПОЛИТИКА
пише: Бранко Драгаш, 12. 05. 2012

       У тексту Шта после, кога сам написао пре избора, наговестио сам шта ће се дешавати после избора. Све што сам предвидео почиње да се спроводи. Нисам очекивао да ће режим бити толико бруталан и бахат. Нису могли да се суздрже ни у време изборне тишине нити данас. У време изборне тишине режим Бориса Тадића је изашао са информацијом да се воде преговори око продаје Комерцијалне банке. Данас су најавили, преко свог омиљеног консултанта за страна улагања, који је непознат нама из пословног света, да треба, ради одбране динара, продати ЕПС и Телеком.
Економски убица Божидар Ђелић, смешни потрчко међународних бирократа и кловн наше транзиције, у току предизборне тишине нам је најавио да нова влада мора, након свог формирања, одмах да позове ММФ. Корумпирани подлац Мирко Цветковић, који је директно учествовао у приватизационој пљачки, због тога је био награђен премијерском функцијом, затражио је јуче да се хитно позове ММФ.
Хитно значи да је буџет празан и да се дугови у овој години од 4, 5 милијарди не могу враћати. Навео сам у свом тексту шта ће све битанге на власти да покушају  да  распродају.

Да ли ће узурпатор БТ успети, у свом трећем мандату, да уништи Србију?

       То, господо другови, зависи од нас. Грађана. На политичаре се не смемо више ослоњати. Понављам, политичари су олош. Грађани више не верују политичарима. Владу коју буде поново формирао режим БТ има само 26, 28% подршке укупног броја грађана. Подршка би била и много мања да се старији грађани нису уплашили за пензије, администрација да ће остати без плата и породице које живе од буџета да ће остати без државне цуцле. Ако знамо да у Србији више од 3, 7 милиона људи живи паразитирајући на буџету, који је за прва два месеца ове године, за остале месеце се подаци крију, достигао рекордни минус од 37, 239 милијарди динара, и да је број гласача који подржавају исти режим око 1, 7 милиона, онда је охрабрујуће да 2 милиона људи који живе на буџету нису дали подршку зликовачком режиму БТ. То је основа за неку нову политику у Србији. Нову политику коју ће водити нови људи. Верујте ми, нема среће са садашњим политичарима.
 
       Уколико желимо да спречимо узурпатора БТ да поново врати ММФ на место злочина, како би нам убили слободу, независност, национално достојанство и историјско сећање, претворивши нас у колонијалне робове, онда морамо да почнемо да се боримо од данас за ту нову политику. Потребно је да нађемо и те нове људе. Било би најбоље да то нису људи који су већ учествовали у политици и који су рециклирани отпад постојећих странака. Требају нам неокаљани и честити људи ван политике. Требају нам људи који су стручни, вредни и поштени. Нови људи за нову политику. Нова политика за ново доба.

       Такве људе треба удружити у један  патриотски, грађански, космополитски, економски, модеран и људски покрет за спас Србије. То мора да уистину буде покрет свих обесправљених, разочараних, преварених и опљачканих грађана Србије. То не сме да буде самоизабрана секта надобудних, острашћених и затуцаних људи без искуства и животних референци. Не треба нам скојевски покрет. Не треба нам ни мафијашка организација. Потребан нам је отворени, демократски и републикански покрет за спас Србије. Покрет који је широк, слободарски, праведан, толерантан, динамичан, критичан, организован и покрет који доноси нову визију друштва у Србији.

       Уколико желимо да спречимо потпуно уништавање Србије и да омогућимо буђење заведених грађана, онда морамо да се вратимо директној демократији и улици. То је почетак. Морамо извести политику на улице да би се обновила демократија у Србији. Морамо извести политику на улице да би се у пропалу и трулу политику вратила  изворна снага и енергија грађанских протеста. То је једина здрава снага у нашем тешко болесном друштву. Улица је једина гаранција да ће се друштво прочистити политичког смрада и да ће отпочети пут оздрављења.

Имају ли грађани Србије снаге за улицу?

       Немају. Тачније, данас немају. Међутим, невоља ће их брзо отрезнити. Све што се буде дешавало у наредних шест месеци биће погубно за већину грађана Србије. Продајом свих националних ресурса, изгубићемо слободу и постати вазали крупног криминалног капитала. Слободарски србски народ то, ипак, неће дозволити. Покрет отпора почиње данас од нас. Незадовољство после ових избора куља на све стране. Наш проблем је што немамо политичку опозицију која зна да каналише то народно и грађанско незадовољство. Људи који се данас баве политиком нису дорасли свом историјском задатку. То мора да ураде неки други људи које ће избацити талас директне демократије.
       Данас, дакле, почињемо са припремама за уличне протесте. Када ће се они заиста и догодити? То је питање времена. Боље данас, него сутра. Што пре, то боље. Сигурно је само једно – морају да се догоде.
       Господо другови, морамо устати у одбрану националних ресурса. То је последња линија наше одбране пред наш нестанак као нације и државе. Немамо избора. Морамо да се боримо. Живот је борба. Живот ће победити малодушност и апатију. Живот ће победити неповерење и сумњичавост.  Задатак нових патриотских снага у Србији је да се удруже и да помогну да се спаси Србија. То је наша света дужност. Више од три деценије се борим да дође до отрежњења и буђења. Сада смо притерани уза зид. Немамо резервну државу и резервни народ. Морамо са овим што имамо да извршимо преображај у Србији.

       Повезујете се и организујте. Одбаците сујету и таштину. Нико од нас сам не може ништа да уради. Морамо да наступимо као тим. Тим који зна да победи. Тим који има визију и стратегију. Ми се не бавимо политиком, ми се бавимо животом. Морате да устанете у одбрану живота у Србији. За то нам више нису потребни политичари. Понављам – не требају нам политичари. Политичари су паразити на демократском ткиву друштва. Правимо покрет без политичара. Нико од нас се неће професионално бавити пполитиком. Не требају нам робеспјерови и лењинови плаћени револуционари. Требају нам хуманисти који ће добровољно да раде за интерес заједнице.

       То је пут нашег избављења. Требају нам људи који ће се само једну годину да баве јавним пословима и који ће се, после тога бављења, да врате својим пословима. И никада више неће бити на јавним местима. Биће јавне личности, али неће бити на јавним местима ангажовани. Уступиће своје место другима. Отвориће процес директне демократије. Треба нам друштво у коме ће се председник државе мењати свакога дана. Друштво у коме ће посланици заседати сваког дана, јер ће електронски сви бити повезани. Посланици и сенатори који неће примати плате од пореских обвезника. Треба нам јако и здраво друштво без политичара.
Да ли је то могуће? Да ли је могуће друштво без политичара?
Јесте.
       Верујте ми, то је заиста могуће. Савремена технологија нам то пружа. Модерно друштво је друштво без професионалних политичара. Здраво друштво је друштво у коме су сви грађани политичари и политички промишљају. Директна демократија негира демократски тоталитаризам. Електронским гласањем одржаваћемо референдуме свакога дана. Сви медији ће бити слободни и отворени. Пријатељи народа и грађана ће бити они који буду бранили принципе заједнице. Они то неће радити за паре, него из убеђења. Радиће да би било добро заједници, јер када је заједници добро, онда је добро и свима у заједници. Добро припада свима. И улица припада свима. Излазак на улицу је улазак у директну демократију. То је наша нова политика