Португалија одустала од две религиозне свечаности

Почев од 2013. године у Португалији ће дани две религиозне свечаности – 1. новембар – Дан свих светаца, као и Празник тела и крви Христових, који се обележава 60 дана после Ускрса, постати обични радни дани. Одлуку да се  укину нерадни дани усвојила је влада у циљу борбе против светске економске кризе.

Лисабон је изјавио да му је потребан још један програм помоћи ради изласка из кризе. Португалске власти се надају да ће смањење броја нерадних дана побољшати конкурентност земље и подстаћи економски раст. Иначе, смањење броја дана одмора обухватило је не само религиозне свечаности, већ и два световна празника. Један од њих је годишњица стварања Португалске  републике – 5. октобар. Други је годишњица ослобођења Португалије од шпанске власти 1640. године, која се обележавала 1. децембра. Међутим, чињеница да су поред световних акција укинуте и црквене – доказ опадања вере и религиозности у земљи. То је мишлење представника Московске патријаршије при Савету Европе свештеника Филипа Рјабих, које је он изнео у интервјуу Гласу Русије.

Увек је жалосно, када држава, која иступа у име друштва, одустаје од нерадног дана у време религиозниъх празника. Оно што се десило у Португалији, није изузетак. Највероватније, том кораку је претходила анализа ситуације у друштву, те су власти приметиле да  током празника људи не испуњавају своје религиозне обавезе, већ остају код куће. Смисао религиозних свечаности се састоји у томе да би човек посетио храм и имао могућност да се помоли да би дубље осетио  празник. Ако људи престају да то чине, већ користе нерадни дан само зато да се баве свакодневним пословима, онда свечаност губи смисао.

У Лисабону тврде да је одлука о укидању нерадних дана у време религиозних празника била унапред усклађена с Ватиканом. Међутим, тенденција да се по сваку цену отараси религије и вере у било којим испољавањима данас је својствена читавом европском континенту. Ствар није само у  објављеном економском стимулатору, - сматра  руски историчар-познавалац религије Алексеј Јудин.

Видимо да  се савремена Европа развија током последњих столећа секуларним путем. Односно, религија се стално  потискује на маргине, чак и ван друштвеног живота. Активно се ослобађа простор за световне ствари. Агресивна антирелигиозна идеја се састојала у томе да   религија тобоже  омаловажава људску суштину. Ако се она сторнира, све ће бити  добро. Тако се, рецимо, дешавало у Француској из времена Велике револуције, тако се дешавало у многим земљама, тако се дешавало и у Русији у 20. веку.

Русија је, према мишлењу експерта,  сликовити пример тога, како су у покушају да се отарасе свега религиозног атеистичке власти после Октобарског удара 1917. године укинуле све религиозне свечаности. Међутим, без обзира на  строгу забрану, верници су тајно одржавали богослужења. После неколико десетина година религиозни живот и празници су почели да се враћају у световни живот земље. У Русији има само два нерадна дана, посвећена црквеним свечаностима - Рођење Христово и Ускрс. Међутим, већ и на државном нивоу су почели да обележавају и друге црквене празнике, то су Дан словенске писмености и културе и Дан Крштења Русије.