Најјачи рачунар на Балкану налази се у Србији

14.05.2012. год.

Надоградњом суперрачунара “Парадокс” у Институту за физику, која ће се обавити у наредних неколико месеци, Србија ће добити најјачи суперкомпјутер на Балкану, вредан око милион евра.

- У садашњој конфигурацији има 1.100 процесора. Рачунар сада ради на седам тера флопса, а то је 7.000 милијарди опрерација у секунди - каже за “Блиц” Александар Богојевић”, заменик директора у Институту за физику.

Трошкови око рачунара се до сада мере стотинама хиљада евра, а када се надогради, вредеће око милион евра. Надоградњом ће рачунар имати 5.000 процесора и радиће на 40 тера флопса, односно 40.000 милијарди операција у секунди. Процесори ће тада међусобно комуницирати 80 пута брже него сада.

- Рачунар је сличан обичном, само је јачи и бржи. Ова дигитална библиотека тренутно има око 60 терабајта или 60.000 гигабајта, специјално намењених, а после надоградње ће имати дупло више - истиче Богојевић.

У Европи постоји мрежа суперрачунара који међусобно комуницирају, а матица је ЦЕРН. Користи се тако што се постави питање с било ког другог компјутера. Систем затим најпре провери да ли је корисник из истраживачке или комерцијалне институције. Захтев се прослеђује стотинама рачунара који сами “провере” где је најбоље да се тај задатак реши. Неки одговори онда сижу из Русије, Турске, Немачке... “Парадокс” засад највише користе Институт за физику, Астрономска опсерваторија, те Хемијски и Биолошки факултет. Користе га и међународне институције које учествују у ЦЕРН пројекту.

- ЦЕРН је највећи научни експеримент на свету и највећа машина икад направљена. Велики је као Београд, а толико и кошта. У суштини, то је микроскоп па мора нешто да се прислони уз њега. Зато има два велика детектора, Атлас и Цмс, који су велики као зграда и налазе се 100 метара под земљом. У та два детектора информације стално улазе, али пошто не могу да се складиште у један рачунар, пакују се у мрежу суперрачунара, између осталог и код нас - прича Богојевић уз опаску да “то што смо и формално ушли у ЦЕРН много значи, јер и наши стручњаци могу да учествују у стварању нове технологије”. Сваки умрежени суперрачунар, како каже, помаже том микроскопу да анализира неку појаву, а некад се открије нова честица. На сличан начин је својевремено откривен и интернет.

Тренутно се преко нашег суперрачунара ради шест пројеката.

Извор
Блиц

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Украјина у дослуху са мексичким нарко-картелима — Москва

Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....

Под Зеленским су америчке биолабораторије у Украјини почеле да спроводе експерименте на људима – Медведчук

Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...

Иран: У самој природи САД је да крше обећања

Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....

Смјена на врху: Глово гаси свјетла у БиХ, а домаћа Ордера пали моторе

Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...