Контролисана миграција: мит или реалност?

Проблем нелегалне миграције постаје све акутнији у европском друштву. Становници Старог света забринути су скоком криминала међу мигрантима и проблемима адаптације на европски начин живота, осим тога, у илегалцима они виде узрок пораста незапослености. Данас се већина европљана једнозначно негативно односи према дошљацима, мада у приливу миграната постоје и плусеви, сматра шеф катедре за управљање миграционим процесима Института за државну управу и право Јуриј Рошчин, истина под условом добро регулисане миграционе политике.

Имамо око 180 разних народности. Постоји закон о национално-културној аутономији. Друга је ствар што је у том погледу код нас недовољно савршена политика и предстоји нам да много радимо у области јачања интеркултуралних односа. Питања је много, сва су сложна, али могу да кажем једно: ефикасно контролисана миграција је важан ресурс који се не сме потцењивати.

Један од начина ефикасног управљања миграционим ресурсом је укључивање невладиних организација. Оне би помагале мигрантима да се адаптирају на културу и начин живота. На њих може да се положи одговорност за језичку обуку. Такве организације већ делују на територији ЕУ.

Између осталог, европљани такође осећају несавршеност политике у области миграције. У неким земљама се чак постављало питање о обнови пограничне контроле унутар ЕУ. На пример, у време предизборне трке у Данској влада је пооштрила регулисање уласка у земљу. Ипак после избора од ове мере се одустало због оштре критике од стране чланова ЕУ. Шенгенски саез остаје, пошто је повољан са економске тачке гледишта, уверена је директор Европског института за миграциону политику Елизабет Колет.

Вероватноћа да ће се Шенгенски савез распасти крајње је мала. Већина земаља Европе једноставно не може себи да допусти обнову царинске границе. Цена инфраструктуре, плата цариницима веома ће ударити по економији земаља. Између осталог, такве земље као Холандија, Француска, које осећају финансијске тешкоће, не могу себи то да дозволе. Решење ће бити пронађено. Чак ако у циљу очувања поверења између чланова ЕУ из уније буде морала да е искључи Грчка.

Економска криза и финансијске тешкоће у Европи доводе до тога да се унутар сваке државе све јасне чују гласови који се залажу за пооштравање контроле уласка у државу. Све чешће европски политичари у својим предизборним кампањама играју на незадовољство друштва због пораста илегалаца. У врме предизборне трке у Француској министар унутрашњих послова земље обећао је да у случају победе Никола Сакози ће одатле истерати 40 000 нелегалних миграната. У Скандинавским земљама су учестали случајеви радикалних појава протеста против политике мултикултуралности. У Шведској се суди ловцу на мигранте, становнику града Малмеа који је пратио и убио троје и покушао да убије још 12 имиграната.