Све о лососу – на конференцији у Русији

Питања гајења тихоокеанског лососа покренута су на руско-јапанској конференцији у Јужно-Сахалинску (16-17. мај). На њој су учествовали научници у области риболовства и практичари, који раде у рибарским фабрикама. Резултат конференције представљају упутства за развој гајења рибе из породице лососа.

У структури рибарства у Русији лосос чини од 22% до 47% (отприлике од 100 хиљада до 300 хиљада тона). У вези с тим питање ефикасности производње лососа, како природним, тако и вештачким путем, увек је био актуелан за Сахалинску област, истакао је у интевјуу за "Глас Русије" начелник ГДБУ "Салаинрибвод" Владимир Самарски.

Циљ конференције је био, пре свега, да се објаве најновији подаци које научници поседују у вези са стањем базе за исхрану лососа у северозападном делу Тихог океана, да се схвати на који начин се развија гајење лососа у свету – на Аљасци и у осталом делу САД, у Канади, у Јапану. Такође су разматрана питања генетике, везана за обнављање у рибњацима, утицаја генетике на дивља јата риба, односи између дивљих популација и оних које се гаје у рибњацима.

Далеки исток је лидер у Русији по броју рибњака. На рекама Сахалина и Курила подигнуто је 38 предузећа за гајење рибе. Она сваке године у море убацују преко 800 милиона подмлатка из породице тихоокеанског лососа – до 400 милиона, такође из породице лососа – симе и кижуча – од 1,5 до 2 милиона рибића. Притом се поставља питање да ли океан може да прехрани толики број вештачки гајене рибе. Стручњаци тврде да ресурса има сасвим довољно, изнео је закључке учесника на конференцији Владимир Самарски.

Данас се нисмо чак ни приближили освајању хранљивих ресурса океана и није коректно говорити да се не смеју гајити лососи у рибњацима. Притом се испоставило да треба појачати истраживања у приобалном делу, где се врши целекција подмлатка. Испоставило се да је ту начињен пропуст.

На конференцији су своје искуство вештачког гајења лососа с руским стручњацима поделили јапански. Данас у Јапану има преко 200 фабрика за производњу црвене рибе. И наравно, успеси јапанских стручњака за рибу остављају снажан утисак. Међутим, не треба копирати туђе искуство у свему, сматрају у Русији. Значајан напредак у развоју система гајења рибе у Јапану је био принудан, пошто су дивља јата лососа у овој земљи уништена.Насупрот томе, Сахалинска област још увек располаже довољним резервама ове рибе, што се каже, природног порекла. И затоје важан фактор у развоју ове гране чување дивљих лососа и њихове животне средине. Овом правцу се на Сахалину посвећује велика пажња. За обезбеђивање мрешћења у природним условима направљена је велика мрежа националних паркова и државних добара.

На основу закључака конференције њени учесници су усвојили резолуцију у којој су навели своју позицију о томе како да се гајење лососа учини неисцрпним и без штете по природну средину. У резолуцији се садрже препоруке за Росриболовство да "организује израду Концепције за вештачко гајење тихоокеанског лососа у периоду до 2020-2025. године".