Србија скоро па нема средњу класу

 Улазну карту у средњи слој србског друштва, месечни приход већи од 1.000 евра, испуњава једва 40.000 грађана, пише Блиц. 
У Србији готово да не постоји средња класа по европским стандардима. Чак и да се ублаже европски критеријуми, привилегију да се назове припадником овог друштвеног слоја код нас ужива мање од једног процента грађана.

С обзиром на то да у току месеца само на потрошачку корпу оде више од 400 евра, неопходно је бар два и по пута више новца да онај ко чини наш средњи слој себи приушти пристојан аутомобил, оде на летовање или зимовање, уплати курс неког страног језика, редовно посећује биоскоп или позориште, што практикује свако ко припада златној социолошко-економској средини Лондона, Прага или Берлина.

Економиста Мирослав Здравковић оцењује да припадник средње европске класе у просеку има плату изнад 2.500 евра месечно којима финансира наведене активности.

“Посматрајући само економске параметре, може се рећи да наша средња класа и не постоји, или да је чини свега 40.000 људи”, објашњава Мирослав Ружица, бивши виши научни саветник Светске банке.

Економиста Александар Стевановић овој бројки, међутим, придодаје још неколико хиљада оних предузетника који се на разне начине довијају да прикрију своје приходе не би ли смањили фискалне обавезе према држави.

Како било, поменуту групу људи, према проценама саговорника, код нас углавном чине поједини професори, менаџери, лекари, дизајнери који имају универзитетско образовање, знају бар један страни језик, компјутерски су образовани, поседују аутомобил у просечној вредности од око 10.000 евра, стамбено су обезбеђени и свом детету могу да приуште школовање у иностранству, што су параметри и за оне који чине овај слој у развијенијим земљама Запада.

Ако се пак о онима који су на средини друштвене лествице суди из социолошког, тачније вредносног, а не материјалног угла, онда би се према речима Ружице, та бројка знатно увећала јер би се у средњу класу сврстали и запослени у јавном сектору и који имају примања мало виша од републичког просека.

Независно од тога по ком критеријуму се суди о овом слоју, за све који спадају у србски средњи слој типично је, према речима Ружице, да свој вредносни оквир одређују у складу са преовлађујућим у друштву, чији су носиоци државне агенције и институције. Тиме губе своју независност, што није случај са европском средњом класом.

“У нашим условима видљива и мала усмереност ка јавном деловању, за разлику од европске средње класе која више делује кроз разне јавне асоцијације и медијску сферу па је и критичнија према јавним институцијама”, објашњава овај бивши професор на Универзитету Индијане у САД.

Допунски рад

Специфичност средње класе је и допунски професионални рад, рецимо, универзитетских професора, уметника или дизајнера. Средња професионална класа у додатном раду често налази материјалну, али и духовну допуну стила живљења. Пример за то је и аплицирање за пројекте разних фондова, које многим припадницима средње класе, у Европи и код нас, представља додатни извор прихода, тумачи Мирослав Ружица.

Економски параметри за средњу класу

- месечна примања изнад 1.000 ЕУР
- допунски професионалан рад као додатни извор прихода
- поседује аутомобил вредан од 9.000 до 12.000 ЕУР
- бар једном годишње одлази на летовање или зимовање
- редовне посете позоришту, биоскопима