Словенска писменост у руском преводу
Руски песници и преводиоци су се окупили 23. маја у музеју-стану Пушкина у Москви на вече посвећено презентацији зборника руских превода иностране словенске поезије „Из века у век“. То је неколико књига од којих свака представља преводе песника поједине словенске земље – Пољске, Чешке, Хрватске и Словеније. Нешто раније изашли су србски и македонски делови зборника. Гости манифестације имали су прилике да чују преводе на руски језик српске, македонске, словеначке и пољске поезије.
Аутор овог великог књижевног пројекта је песник и преводилац Сергеј Гловјук, који је, узгред буди речено, радио на популаризацији македонске књижевности у Русији. Радећи на зборнику наш саговорник је приметио много занимљивих ствари.
Ма колико чудно то било, социјализам се највише испољио у словенским земљама. И сад сви осећају пост-социјалистички синдром. Природно, у стиховима постоји тематика преласка из овог пост-социјалистичког друштва. Друга је ствар што свака земља има свој ритам, свој метар и своју поетику. На пример, кад сам правио чешки и словачки том, видео сам да је то врло различита поетика. Односно, у свом поетском изразу Чеси и Словаци су међусобно потпуно различити. Чеси имају поезију графике, а не музике. Сви они користе графички, сликарски израз и иронију. А поезија Словака је врло музикална. Зато се код њих укоренила сонетна форма. Они више тендирају ка природи, док су Чеси више урбанисти. Притом сам покушао да их упоредим с Немцима или са Французима, али су они потпуно другачији. Њихова поетика, узгред речено, личи на Хрватску, али су Хрвати, знате, интелектуално настројени. Срби су једноставнији и отворенији.
Тема словенског заједништва је изузетно оштро звучала на презентацији зборника „Из века у век“. Учесници презентације су се сложили у мишљењу да се односи између словенских земаља развијају у таласима. Оне се међусобно час зближавају, час се удаљавају. Затим везе између њих поново почињу да се обнављају. Исто се, по тврдњи Сергеја Гловјука, може видети и у бившим југословенским републикама, данас независним државама.
Прво су сви почели да се одвајају мислећи да ће тако бити боље. Како се испоставило, овај распад није донео ништа добро. Пре ће бити да је обрнуто. Од распада нико није био посебно на добитку. Ниво живота код многих је опао. Почеле су да се кидају и културне везе. Зато се сад у људима појавила извесна носталгија. Свима недостају некадашња времена, почињу да се сећају прошлости. Ипак се у Југославији није тако лоше живело.
Наш саговорник је поменуо да се у култури често појављује спор о припадности овој или оној писмености. На Балкану се ово питање посебно оштро поставља. Пример за то је спор између Македоније и Бугарске. Сергеј Гловјук каже:
Да, заиста, ученици Кирила и Методија, Климент и Наум, предавали су у Охриду који се тада налазио на територији Бугарског царства. Да, сад се он налази на територији Македоније. Да, Македонци се одвајају од Бугарске, иако Бугари сами не признају Македонију као засебну државу. Међутим, чини ми се да су језички проблеми често измишљени. На пример, велики украјински песник Тарас Шевченко је пола својих песама написао на руском језику. Има таквих примера и у Европи. У Белгији, између осталог, половина становништва говори на француском језику, иако су Белгијанци, а становници Швајцарске претежно говоре на немачком, иако су Швајцарци. Аустралијанци се не сматрају Енглезима, иако је њихов језик енглески. Зато ми се чини да су сви ови спорови, поновићу се, у доброј мери измишљени.
Неки преводиоци који су се окупили на презентацији зборника присећали су се времена Југославије и упознавања са својим колегама из цеха из југословенских република. Између осталог, Вјачеслав Купријанов се сетио недавно преминулог македонског песника Ганеа Тодоровског, с којим је шетао Скопљем, и којем су људи стално прилазили по аутограм. Преводилац за македонски Олга Пањкина је читала и преводе србских песника. Између осталог, Радомира Андрића, који је по њеним речима, добитник награде на другом фестивалу словенске поезије „Распевана слова“, који је од 16. до 18. маја одржан у Тверској области у Русији.
- Извор
- Голос России, фото: Милютин Станислав Викторович, ru.wikipedia.org/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Југославија
- књижевност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »

















