Мисија на Марс је остварива

Руски стручњаци намеравају да ове године направе прву радну макету нуклеарног енергетског постројења мегаватске класе за далеке космичке летове. Нуклеарни енергетски транспортни модул треба да постане главни технолошки допринос Русије међународној експедицији на Марсу.

Загонетна Црвена планета до сада није открила своје тајне. Први реални планови за човеков лет на Марс појавили су се крајем 60-их година прошлог века. Међутим, човечанство се у принципу "заглавило" у Земљиној орбити. Ради се о томе што за дуготрајна међупланетарна космичка путовања традиционални ракетни хемијски мотори нису довољни, каже академик Руске академије за космонаутику "Циолковски" Александар Железњаков:

"Космички бродови који се лансирају са Земље према далеким планетама лете до њих врло дуго. Летови су, као прво, малобројни, као друго, сами космички апарати су малих димензија и мале масе."

Нуклеарни ракетни мотори (НРД) су одлична алтернатива за моторе на чврсто и течно гориво који се сада користе. Рад на НРД је започет пре више од пола века у СССР и САД. Оба су радила по истом принципу: у нуклеарном реактору се загревало "радно тело" – течни водоник, - који је приликом избацивања из цевчица стварао вучу. Без обзира на усаврашвања, мотори су остали на Земљи. Један од главних разлога је висок ризик експлозије реактора приликом прегревања и емитовање повишене радиоактивности. Нови руски пројекат енергетског транспортог модула на радикалан начин решава проблем безбедности.

На броду се планира коришћење јонских електроактивних мотора, у којима се вуча ствара захваљујући убрзаном електичном пољу бујице јона,  нуклеарни реактор само ствара струју која је потребна за рад електричног мотора, објашњава академски саветник Академије за инжењерске науке Русије Јуриј Зајцев.

"Нуклеарно постројење има читав низ предности по снази, и по независности, при чему се енергија може користити не само за мотор, већ и за обезбеђење животне делатности брода и за решавање других проблема."

Планирано је да нуклеарна енергетска постројења носе беспилотне истраживачке сонде до далеких планета вршећи улогу "космичких шлепера". Са временом ће моћи да се говори и о пилотираним космичким путовањима. Између осталог, и на Марс. Међутим, сматра Јуриј Зајцев, то се неће брзо десити: после 2050. године. И главни проблем је заштита космонаута од штетног космичког јонског зрачења.

Пошто засад летимо у орбити око Земље заштићени смо њеним магнетним пољем од тешких заражених честица космичког простора. Један од електронских елемената станице "Фобос-Грунт" су из строја избациле управо тешке честице. А ако овде честица прође кроз човека – његова смрт је неминовна.

Засад је пилотирани лет на Марс само привлачна перспектива. Руски научници сматрају да треба поново покушати са слањем мисије према сателиту Марса Фобосу. Претпоставља се да ће 2018. године према њему кренути космички апарат "Бумеранг" – лакша варијанта руске аутоматске међупланетарне станице "Фобос-Грунт".