Плашим се да ће Француска доћи до самоубиства (Трећи део)

Константин Мељник, 84-годишња легенде међународне и француске обавештајне службе, координатор обавештајних служби Француске у време де Гола, који је одиграо кључну улогу у завршетку Алжирског рата у интервјуу који је дао Александру Артамонову и Михаилу Куракину, говори о томе да му је у каријери веома сметао руски менталитет, да комунизам није идеологија која личи на нацизам, већ права религија, да је КГБ најбоља обавештајна служба на свету, и о томе због чега Русија не треба да се угледа на Запад...

Трећи део

"Глас Русије": У својој књизи "Шпијунажа на француски начин" пишете да француске обавештајне службе нису биле довољно ефикасне и да изузев Жоржа Пака, којег сте лично познавали, изузев неке ситне рибе, Французи нису имали могућности да делују ефикасно. Међутим, људи од којих сам учио – Жак Сапир, Елене Карер д’Анкос, ваши савременици и саборци – говорили су о томе да су Французи историјски имали јаку обавештајну службу у Африци с изванредно уходаним системом. А ви сте руководили свим тим. Да ли сматрате да је ово мишљење оправдано?

МЕЉНИК: Видим једну ствар: криво ми је да то кажем, али Француска није водила "хладни рат" у области обавештајне службе. Она је, како се каже у Русији, заузимала апсолутно неутралну позицију. Мислим да просто нису имали могућности, као држава, да то себи дозволе. Французи се нису занимали ни за шта осим за заштиту Француске од комунизма или од агената попут Жоржа Пака. Међутим, нису водили паметну политику на руском фронту, зато што нису имали довољно средстава, није било помоћи МИП, није било подршке државе.

У Африци је настала потпуно другачија ситуација. Овде се, с моје тачке гледишта, више не ради о обавештајној служби, већ више о политици утицаја. Ипак је де Гол био врло чудан човек и због губитака у Алжиру се веома растужио, што је индиректно послужило као узрок разилажења у нашим односима.

Он је желео да сачува француски утицај у Африци. Међутим, у Африци није било праве обавештајне службе.То је била политика утицаја, где је председник неке афричке земље, на пример, за саветника имао човека који је био запослен као шеф француске обавештајне службе у иностранству. За мене то није обавештајна служба. Политика утицаја је потпуно друга ствар. Она не треба да се одвија преко специјалних служби. Она треба да се одвија путем дипломатије, економске помоћи и утицаја на локални систем образовања. Међутим, може се рећи да је де Гол у Африци користио специјалне службе за предвиђање могућности новог таласа колонизације.Чак и ако је то у другачијем облику. Резултат видимо данас: он није нимало сјајан – Африка је у ужасном стању. До економског развоја није дошло. Сав новац је отишао у Француску преко великих нафтних компанија. Руководећи се сопственим системом гледишта, односно мојом такозваном "руском глупошћу" мислим да ниједна земља нема права да експлоатише или презире другу. Као што, на пример, Французи данас презиру Русију.Јаке земље треба да помажу другима да постану исто тако јаке, богате и развијене.

У овој области је била исправна политика Американаца после Другог светског рата. Ја сам сведок томе. А после Првог светског рата Француска је водила ужасну политику против Немачке. И ова политика је довела до национал-социјализма.

А после Другог светског рата људи попут Фостера Далеса, министра иностраних послова САД или његовог брата Алена Далеса, започели су политику која је постала радни план Маршала. Наравно, руководили су се сопственим интересима. Ипак, Американци су тада помогли Француској да сагради економски јаку земљу.

Данас се политика Америке потпуно окренула: њих занимају само сила и војна освајања.Написао сам чланак за руски часопис после 11. септембра о томе да Америка треба да се врати својим старим идеалима и да помогне арапским земљама и целом Блиском истоку да сагради нову економију, да се бави образовањем локалног становништва, да понуди дугорочне инвестиционе пројекте. Већ је време да почну то да раде уместо да ратују као што још увек чине! Исто тако се понаша и ЦИА са својим логором Гуантанамо, убиствима муслимана или њиховим киднаповањем. То је ужасна, лоша политика, усмерена према анархији и побуни земаља у којима се спроводи. У Западној Европи су Американци раније водили паметну политику.

Ако је реч о Русији ипак ми је криво што Путин и његов апарат улажу недовољно напора за изградњу нове економије, нових путева и заустављање корупције. Очигледно је да су ови проблеми цех који земља плаћа за 17. годину. Колико је интелектуалаца изгубљено за време Другог светског рата, зато што су најбољи људи побијени! Како је сад тешко! Све несреће Русије почињу 17. године.

Испричаћу вам једну малу анегдоту. Сад је човек преминуо, и могу то да испричам. Први пут кад сам срео Шебаршина то је било на конференцији за новинаре СВР. Излази човек и ја на основу фотографија одмах препознајем Шебаршина. Обраћа ми се и каже: "Констатине Константиновичу!" Односно, кад ме је видео први пут одмах ме је препознао. А Шебаршин наставља: "Јуче сам читао књигу Вашег прадеде С.П.Боткина о руско-турском рату 70-их година..."Наравно, упитао сам га зашто чита такве књиге. Одговорио је: "Зато што читам књиге пре руске несреће." Разуме се, упитао сам га кад је почела руска несрећа. И што је чудно за начелника КГБ – одговорио ми је: "17. године." И толико је несрећа било у Русији од ове године да је то стварно страшно. Међутим, једина позитивна ствар је Стаљинов долазак. А за мене је позитиван фактор још власт Путина. Зато што ме подсећа на де Гола.Међутим, код њега нема јаког грађанског друштва, нема јаког правног система, нема јаке индустрије осим продаје нафте и неких других могућности. Треба схватити Русију. Зато је радио као што је Ваш користан, јер Ви објашњавате каква је то земља и какве могућности има.

"Глас Русије":Константине Константиновичу, пишете о томе да Ватикан није имао обавештајну службу иако је сам по себи Ватикан јака организација.

МЕЉНИК: Добро сам познавао "Opus Dei". То није форма обавештајне службе. " >OpusDei" је инструмент утицаја.Зато што има утицаја на важне људе у католичкој средини. Имали су изванрдног човека, адвоката Римског папе, с којим сам много радио, маестра Вјолеа (напомена: "Опус Деи" је посебан ред Ватикана, чији су чланови формално монаси, такозвани нумерарији, а могу да обезбеде себи алиби чак и тако што ће се оженити и живети уобичајеним животом. Руководство Ордена, сурнумерарији, обављају финансијске опрације, такође прикупљају податке по целом свету. Њима такође припада низ универзитета, по неким подацима чак и градова, на пример, Памплуна. Оснивач Ордена је Хосе Марија Ескрива. Орден постоји око 60 година и за своје активности одговара само Римском папи).

Тешко је рећи да ли је то обавештајна служба или није... Мислим да су то специјално формиране организације, као што је "Opus Dei" или "Русикум". Међутим, они немају оно што је специфично за обавештајну службу. Помагали су Пољској Цркви непосредно после рата шаљући јој средства и књиге – Јеванђеље и друга издања која су потребна за служење Литургије. Међутим, за њих је то потпуно природна линија понашања. Код нас на Западу постоји подела између друштва и државе, друштва и обавештајне службе, која се бави уско стручном делатношћу. Код њих у Ватикану нема поделе обавеза између делатности одговорног за "Опус Деи" маестра Вјолеа и делатности Римског папе. Другим речима, сви се истовремено баве свим. Али, технички је Ватикан најефикаснија обавештајна служба на свету.

"Глас Русије": Имам за Вас следеће питање: Да ли верујете у савез Француске и Русије? И у то да ће односи у будуће бити добри, и да ће се Француска препородити, као што је говорио де Гол, "у белу хришћанску земљу", која је у очима Русије увек била центар светске цивилизације?

МЕЉНИК: Данас људи у Русији у многоме воле Француску и гледају је као пример за углед, као "узвишену" земљу. Знате да је Француска врло чудна земља. То је поносна земља. Она има врло високо мишљење о себи. А и француска пропаганда је врло ефикасна. Међутим, не треба се угледати на Француску.

Сећам се једног разговора с Шебаршином пре него што се убио. Причао је о томе да је било тешких момената за време Стаљина, а за време Хрушчова и Брежњева су били мање тешки. Али никад нисмо видели (у Француској – прим.ред.) тако вулгарну ситуацију као сад. И сад Француска и даље говори о томе како је изванредна земља. Ипак је то врло вулгарна земља.

Ипак, сматрам да мржња Француске према Русији не треба да има било каквог утицаја на руску политику.Као што на политику Русије не треба да има утицаја антируска политика.

Исправно је то што Путин није отпутовао у Америку, зато што је код Американаца жива психологија хладног рата. Међутим, ситуације је врло тешка у самој Русији. Прелако је критиковати Путина.

Често размишљам о перспективама ове земље. Сматрам да је руски народ јак и да ће умети да сагради своју будућност. Али биће ми жао ако мало руско грађанско друштво(напомена: грађанско друштво по схватању француске политикологије чине интелектуалци и политичари) одлучи да је спасење на Западу. На Западу неће бити никаквог спасења.Ако хоћете, погледајте Грчку, Шпанију и Италију, а сутра и Француску! Становници Русије треба да схвате да треба да се боре као у време Великог отаџбинског рата!Цео народ треба да се прихвати свог развоја, али је то тешко.