Избори за Национални Сабор Француске: Пирова победа социјалиста

Социјалисти треба да добију већину на предстојећим изборима за Национални Сабор Француске. Ипак, инициајтиве њиховог представника Франсое Оланда, изазивају  недоумицу код економиста и политичара због одсуства конкретнике и очигледне привржености председника Француске Републике популизму.

Социјалисти треба да добију већину на предстојећим изборима за Национални Сабор Француске. Ипак, инициајтиве њиховог представника, новог председника Француске Франсое Оланда, изазивају све већу недоумицу код економиста и политичара због одсуства конкретнике и очигледне привржености председника Француске Републике популизму.

Француски пејзаж је сив и једноличан као никада раније. Јелисејска палата је лишена сваке привлачности пошто Оланд више подсећа по свом понашању на сивог протестантског пастора из америчке провинције. Мада је актуални француски председник био већ на неколико службених путева, није произвео одушевљење. И парламентарниизбори чији ће резултати бити познати 17. јуна, неће бити приметан догађај. Партијска кампања тече предвидиво.

Одлазећа десна већина претходног састава парламента поседовала је 340 места. Губитак преко 100 места у парламенту значиће за десничаре онај критични праг иза којег ће уследити губитак контроле над ситуацијом. А мања штета сасвим је подношљива за „десну“ ствар. Циљ бивше владајуће странке Николе Саркозија је да сачува себи макар 200 места. Преам анкетирањима јавног мњења, она поседује 31,5% гласова грађана Француске, Национални Форнт данас чини 14% бирачког тела. Тако да на крају крајева 250 фотеља треба да се добије. Ту је још и покрет МоДем који може да дода деснима 3-5% гласова.

Социјалисти, чини се, мирни су, мада је тај мир релативан. Њих 45%, ако је веровати анкетирањима, ипак представљају већину: према социолошким анкетирањима социјалистичких гласова ће бити око 30%, остало ће добити еколози и Леви фронт Меланшона.

Распоред основних снага је јасан и то толико колико парадоксално није јасна тактика председника Републике. Међународна питања јасно се уклапају у линију Саркозија. Без изненађења Оланд се заклео у верност Бараку Обами на самиту велике осморке који је одржан у Америци и изјавио је да је спреман да разбије Башара ел-Асада. Без изненађења он се припрема за повлачење француских трупа из Авганистана и бито је ослабио осу Француска-Немачка својим изјавама да је неопходно финансирати развој европске економије штампањем додатних дериватива и увећањем новчане масе. Другим речима, он је само погрошао положај у којем је Саркози оставио Француску.

У унутрашњој политци Оланд, уочи парламентарних избора, највише се занма за плате високих руководилаца компанија са државним капиталом. Он је изјавио да почев од 13. јуна основица директора таквих организација не треба да премађује ниво 20 минималних плата у датом предузећу.

Колико су ове мере у стању да поправе француску економију? Очигледно да је пре реч о неким популистичким мерама. Исто као што је и наредба аутомобилској пратњи Председника Француске да се зауставља на семафорима. Као и за време председничке кампање, Оланд активно кокетира са масом, надајући се да ће утицати на резултате парламентарних избора. А питања које Оланд упорно избегава су обуздавање имиграције, политика Француске према Русији, повећање минималних плата, побољшање социјалног осигурања, незапосленост...