Власт из архива

Да је жив, друг Стари, лично би потегао из Загорја, да подржи свог идеолошког саборца, друга Ускока, надахнутим ријечима:  „Па ћујте, друг Ускок, рођен је тисућу деветсто четрдест шесте, у Федеративној Народној Републици Југославији, и као ногометаш допринио је развоју тековина социјалистичког самоуправљања“.
    Овај врли самоуправљач, у поодмаклој младости (јер идеје никада не старе!) , 28. Године после Тита, изабран је, на сву срећу недоживотно, за начелника Социјалдемократске народне општине Соколац односно соколачке Бастиље. 
    На једном од хисторијских пленума Савеза независних другова, повјесно је одлучено, да Друг Ускок, који је у то вријеме био корисник мировине, буде кандидат за начелника Социјалдемократске народне општине Соколац. 
    И тако је архивирани и незаборављени Друг Ускок, кандидиран за начелника Социјалдемократске народне општине Соколац којој ће доцније, промијенити име у  „Социјалдемократска народна општина Нови Соколац“ и који ће, незнајући да се распао СССР, развијати Социјалдемократску народну општину Нови Соколац, по узору на Пјонгјанг.
    Посебно ће остати упамћен по тестирању демократског пројектила  „разорна демократија“, који је сам развио, и који је успјешно тестирао тако што је срушио три зграде у Социјалдемократској народној општини Нови Соколац, а о чему ће вјероватно писати и у својим Мемоарима, јер је саопћио да ће о сопственом трошку унајмити зракомлат с намјером да уради портрет Социјалдемократске народне општине Нови Соколац. 
    Бијаше ли оно у историји човјечанства, међу политичарима још један сликар? Негдје у Њемачкој, чини ми се. 
    А, повјесничари ће вјеројатно бити врло толерантни када буду о свом колеги, повјесничару, Другу Ускоку, писали, јер је Друг Ускок, из одаја Бастиље, држао повјесна мудровања о традицији и обичајима у Социјалдемократској народној општини Нови Соколац:  „Ми смо ипак, на неки начин народ од кога је много у историји кретало и покретало се. Ми смо увијек ту близу хајдука и ускока.. Знате, то је нешто историјско које смо ми наслиједили. Ја не могу побјећи да ја нисам са Романије. Ја се поносим и даље али не могу онај ни... Ни... Ни порећи да је Старина Новак нашао уточиште баш на Романији. Наш'о уточиште зато што је су људи, поднебље одговарало у том моменту. Ми смо насљедили то нешто. У нас је нормално да... Шта је могу. У моје вријеме исто тако. Ми смо били присутни на теферичима, игранкама. Увијек је тога било.“.
А, шта је нормално Другу Ускоку, ја не знам. Знам само да није нормално да се у вријеме док људи купује плацеве на мјесецу, у Социјалдемократској народној општини Нови Соколац, по узору на Пјонгјанг, градске зелене површине, косе ручном косом иако су некада кошене моторном косилицом. 
У овој колумни су коришћени архивски ликови.
 
Без водира и белегије,
 
Душан Дамјановић     
Соколац