Зашто србски туристи још нису открили најдужи град у Европи и топло руско море?

Ако вас неко у Србији пита куда идете на море на летовање, а ви му одговорите у Русију, у град са суптропском климом, скоро сви ће вас гледати са неизмерним чуђењем и без речи. И још ако са осмехом додате, да намеравате шетати дугим плажама испод палми, затим пити кафу у летњим баштама бројних ресторана, а потом након врелог дана погледати уживо представу са делфинима - тек тада ће вас сви посматрати у неверици, мислећи да се само шалите.

Управо тако. Просечан србски туриста у својој глави повезује Русију искључиво са снегом, хладном зимом и дебелим капутима. По његовом мишљењу, у Русији нигде нема топлог средоземног мора са палмама и јужним воћем, него само смрзнуто копно негде далеко на северу. Али зашто је то тако? Зашто су србски грађани толико неинформисани о руским туристичким капацитетима, а пре свега о највећем руском летовалишту – Сочију, граду који се простире на преко 100 километара дуж обале Црног мора?

Пођимо редом и погледајмо где се одмарају туристи из Србије. У последњих неколико година, србски грађани су трошили на летовања у иностранству око 700 милиона евра годишње, што је позамашна сума у условима велике економске кризе, све веће инфлације и рекордне незапослености у земљи. У последњем периоду је сваке године на одмор у друге земље одлазило 500.000 грађана Србије преко туристичких агенција, и још око 200.000 грађана у сопственом ангажману.

Традиционално се највећи број србских туриста, њих око 50 процената, опредељује да свој одмор проведе у Грчкој, а затим и у Турској, Црној Гори, Бугарској. Међутим, нису само оближње балканске земље привлачне за туристе из Србије, већ је то и знатно удаљенија Шпанија, а такође и афричке земље – Тунис и Египат, у које је, барем до недавних догађаја у тим земљама, одлазило годишње око 60.000 људи.

А што се тиче егзотичних дестинација, као што је на пример далеки Тајланд, тамо је прошле године боравило још најмање 5000 овдашњих туриста.

Занимљиво је да сваке године и у Хрватској летује око 100.000 туриста из Србије, чак и поред многих инцидената и непријатности које доживљавају на хрватском приморју, само због своје националне припадности и србског језика којим говоре.

Дакле, шта нам говоре ови наведени подаци? Ради се о томе да у Србији, упркос катастрофалним економским показатељима, још увек постоји један слој становништва који може себи да приушти летовање на балканским плажама или на мало даљим дестинацијама. И шта је ту необично, вероватно се питате?

Најчуднија од свега је чињеница - да су србски туристи, чак и у условима велике финансијске оскудице, спремни да троше свој новац у земљама у којима владају немири, као што су Тунис или Египат, а такође и на местима где баш и нису сасвим добродошли, а у исто време скоро да не знају да постоји таква блиска дестинација, као што је то руско топло море, а пре свега град Сочи.

Сочи је у буквалном смислу речи светско чудо, зато што је то најдужи град у Европи, који се простире на 100 километара дуж обале Црног мора. У њему се налази преко 300 хотела и санаторијума, и годишње се тамо одмара 4 милиона домаћих и страних туриста. Многи од хотела су највише категорије из најпознатих светских ланаца. У Сочију ће се од 2014. године редовно возити трке Формуле 1, а те исте 2014. године у Сочију ће бити одржане и зимске олимпијске игре, с обзиром да је тај град, захваљујући свом идеалном положају између топлог мора и високих кавкаских планина, у летњем периоду велики летњиковац, а зими – велики зимски туристички центар. У том граду ће се 2018. године играти и неке од утакмица светског фудбалског првенства. 

Такође, до Сочија се једноставно стиже директном авионском линијом из Београда, тако да не постоји ни један разлог да га напокон србски туристи не открију. Остаје само питање - када ће се то десити, и када ће грађани Србије масовније кренути да свој одмор проводе у овом светском туристичком чуду које им је надохват руке?