Спознаја океана

Осмог јуна сваке године обележава се Светски дан океана. Има их пет – необично лепих, понекад грозних и још увек загонетних: Атлантски, Тихи, Индијски, Северни Ледени и Јужни Ледени. Они покривају скоро три четвртине површине Земљине кугле.

Данас су ресурси земље прилично потрошени. Зато је управо у Светском мору концентрисан значајни део будућности човечанства. Он открива непрегледне просторе да се одржи људска егзистенција на планети, сматра заменик директора руског Океанолошког института Михаил Флинт.

По неким оценама, две трећине свих резерви нафте и гаса налазе се под слојем океана. Човечанство се увеличава на планети, прешли смо цифру од 7 милијарди. И треба имати у виду врло једноставну ствар, врло просту за човечанство у целини, да од тих седам милијарди, милијарда и по нема довољно хране. А око милијарде отворено гладује. И океан је она резерва из које ће човечанство вероватно у будућности црпети храну.

Интензивно проучавање океана започело је у другој половини 20. века. Основни метод истраживања океанских дубина био је метод ехолокације, уз помоћ којег су биле састављене детаљне карте дубина, откривене основне форме рељефа океанског дна. Али и данас само деести део простора Светског мора проучен је, наставља Михаил Флинт.

Последњих година почели су да се активизирају радови у арктичком приобалном појасу, зато што је то изузетно важно уопште за разумевање климатске и економске будућности Русије.

Осим тога, руски океанолози прилично активно раде у северном делу Атлантика. У том региону дешава се најинтензивније деловање океана и атмосфере, које врши јак утицај на климу Европе. Интензивно се проучавају мора од Балтика до далекоистичних, наставља Михаил Флинт.

Такође радимо у централном делу Атланског океана. Ови радови су везани за истраживања јединствене појаве, чије откриће многи сматрају најважнијим у истраживању океана у прошлом веку. То су хидротермалне подводне појаве, везане за истицање геолошких врућих раствора. Око тих места се образују велике наслаге сулфидних руда, формира се врло специфична фауна, читави локални екосистеми. И у истраживњу ове појаве домаћа наука и даље држи врло висок ниво.

Око 70% свих форми живота на Земљи налази се у океанима. Његов значај тешко је преценити. Океан је акумулатор сунчеве топлоте, извор морских плодова, минералних ресурса, енергије, простор за транспорт. Али данас се према њему више не може односити као према неисцрпној области планете која може да издржи било који антропогени утаицај. То није тако. Јасно је да човечанство не може без његовог интензивног коришћења. Али оно може да буде варварско, а може да буде културно. И како би се сачувало Светско море за будуће генерације, говори Михаил Флинт, треба да добро знати и разумети.