Настављене игре са Јешинградом

Опозиција је тврдила да је на дјелу још једна намјештена приватизација у коју је Џомбићев (Александар) кабинет уложио милионе марака само да „очисти“ нека оптерећења некадашњег бањалучког гиганта и потом га „утопи“ купцима блиским владајућој гарнитури. Влада је увјеравала и раднике и политичке опоненте да је ријеч о одличном послу и коректном аранжману, а све на фону прокламоване борбе за радна мјеста. Но, како је вријеме пролазило, уговор о приватизацији је тихо и мимо очију јавности ревидиран ставку по ставку. Јован Кнежевић, представник Одбора повјерилаца ФАМ „Јелшинград“ указује на чињеницу да су стране ставиле потпис на угвор који је предвиђао задржавање на послу једва неких 60 радника али је тај број у међувремену скресан на 40-ак. „ И други најзначајнији услов говора о времену у коме се „Крајина“ обавезује на задржавање прмарне дјелатности „Јелшинграда“ такође је претрпјело корекције опет на штету привреде и радника јер су тај рок смањили на три године“ , каже Кнежевић увјерен да ће и ова риватизација проћи као и многе прије ње – уништавањем привредних субјеката. Онда када све буде касно, тек за двије године када истекне уговорна обавеза, видјеће се да ли су у праву били многи који су тврдили да се „Јелшинград“ купује не због привредне активности у машинској дјелатности већ због атрактивног земљишта. И све под покровитељством политике континуитета и борбе за радна мјеста.