Музика руске историје

Симфонијском почасном паљбом се вероватно може назвати завршни програм 7. Московског фестивала симфонијских оркестара света – музичког форума посвећеног Дану Русије, главном државном празнику који се обележава 12. јуна.

Финалну тачку у 11-дневном музичком маратону који је окупио симфонијске колективе из САД, Колумбије, Кубе и Русије, ставио је оркестар Московске филхармоније. Колектив је имао посебан задатак да представи музичким изражајним средствима важне догађаје руске историје. Концерт се тако и звао – Музика руске историје, а његов програм је био посвећен великим датумима које Руси обележавају ове године. То је пре свега 1150-годишњица руске државности: тачка одбројавања је 862. година, позивање викинга Рјурика да управља у Русији. Други важан датум је 400-годишњица догађаја 1612, када је народни устанак истерао из Москве интервенте, сачувавши државну независност Русије. Коначно, трећи јубилеј је 200 година од блиставе победе Русије у рату против Наполеона 1812. Историјски концерт оркестра Московске филхармоније је састављен од дела која су сама по себи већ споменици, приметио је један од организатора фестивала Јуриј Лаптев.

Постоје материјални споменици историје – зграде, рукописи, постоји иконографија – говори Јури Лаптев. А ово су музички споменици. Мени се чини да је то занимљива тема, историјска музика или историја у музици. Ми много тога још нисмо чули, много не знамо од наше музичке историје. И зато смо у овом концернту решили да се крећемо хронолошки од Древне Русије до наше савремености, музички показујући различите историјске моменте.

Музичка историјска ретропсектива укључила је више од десет дела. То је и симфонијска поема Русија коју је класик 19. века Милиј Балакиерв посветио хиљадугодишњици Русије. И Кантата за крунисање композотира Александра Глазунова поводом успона на престо последњег руског цара Николаја Другог. И државне химне са којима је Русија пролазила свој сложени историјски пут. Изведена су и посебна царска дела – појања чији је аутор био Фјодор Трећи, који је владао Русијом у 17. веку, као и владар 16. века Иван Четврти, назван Грозни.

Најгласнији аплауз на крају 7. Фестивала симфонијских оркестара света одјекнуо је после извођења једног од хитова руске класичне музике, омиљених у читавом свету. То је увертира Петра Чајковског 1812. година, са громогласним финалом. После химне Русије ова музика је најпрепознатљивији музички симбол руске државности.