На дан добровољних даваоца крви, свако може постати херој

"Сваки давалац крви је херој.“ Под овим мотом, обележава се ове године Светски дан давалаца крви. Овај је дан званично утврђен у мају 2005, на 58. скупштини Светске здравствене организације, и од тада се сваке године обележава 14. јуна.

Датум није изабран случајно. На данашњи дан, рођен је аустријски лекар Карл Ландштејнер, који је 1930. године добио Нобелову награду за откриће крвних група. То је омогућило да се лече многе болести трансфузијом. Према статистици, глобално, потреба за овим захватом, јавља се сваке секунде. Сваком трећем становнику Земље једном у току живота требала је трансфузија, рекао је заменик директора Истраживачког центра за хематологију Михаил Алексањан.

„Ако нема донатора или неке компоненте крви, лечење многих болести је једноставно немогуће. Дакле, без трансфузије крви, медицина не постоји. Једном годишње, председник Сједињених Америчких Држава донира крв, а то се приказује на свим каналима. Ми радимо исту ствар и објављујемо да није штетно, то је хуманитарна акција и требало би да људи схвате да је то њихова грађанска дужност.“

40-тих година 20. века, добровољно давање крви широм света почело је да се развија као државни систем. Најмоћнија Служба трансфузије крви била је у СССР-у. Током Другог светског рата, било је пет милиона донатора који су, према речима стручњака, спасили седам милиона живота. Тада је основана посебна награда „Почасни донатор" која је уручивана онима који су много пута донирали крв. Након колапса Совјетског САвеза, систем трансфузије био је у дубокој кризи. Током 90-тих година, значајно је смањен обим крви. Али, данас ситуација је побољшана 2008.године, захваљујући Федералном програму. Његов циљ - да се постигне 24 донатора на 1.000 људи, рекао је заменик директора Фонда „Подари живот" Марија Јаблонцева:

„Сада можемо видети плакате на улицама, извештаје на телевизији, прочитати у новинама да је давање крви заправо начин да сачувате нечији живот. Људи читају, гледају, и много младих људи реагује на позив, долази у станицу за трансфузију крви, и пошто једном или два пута прођу процедуру, почињу да донирају крв редовно.“

Данас се у свету баве покушајима производње вештачке крви, која би могла да замени природну. Међутим, ове замене за крв су у стању само да преносе кисеоник, али не и да обављају друге функције крви. Дакле, без добровољног давања крви, човечанство, за сада не може.