Тело у дело

Хиљаде умрлих у Шведској налазе се несахрањени, очекујући свој ред у фрижидерима локалних цркава. То није почетак фантастичног апокалиптичног романа, већ сурова реалност. Пре 10 гдоина преминули су завештали да буду сахрањени на еколошки чисти начин.

Начин се састоји у томе да покојника стављају у сандук од кукурузног желатина и хладе у течном азоту при температури од -196 степени, после чега њихова тела постају крхка и расипају се. Већ за годину дана, ако је веровати реклами метода, и покојник и ковчег претварају се у ђубриво за цвеће, дрвеће, жбуње, које може да се сади на гробу. Идеју еколошке сахране пре 10 година почела је да реализује билог Сјусан Вијг-Месак. У њу су поверовали многи, пожелевши да стекну вечити мир управо на такав начин.

Ипак закон који допушта да се то учини у Шведској до сада не постоји, зато већ 10 година еколошки мртваци чекају свој час у фрижидерима. Руски психолог и гешталт-терапеут Алексеј Волков сматра да неће дочекати. Без обзира на то што је шведско друштво фокусирано на екологију, оно се не може назвати нерационалним и безумним, говори експерт.

Сама идеја коју је изрекао проналазач очигледно је смишљена искључиво за пи-ар и грубо говорећи ради новца. Човек је смислио идеју ради зараде, рачунајући на жељу чланова шведског друштва да буду екологичнији. А ствар није тога вредна: ако се сахрана врши на природни начин, човек се и тако претвара у ђубриво, то никако не штети животној средини.

Завештање преминулих да добровољно постану руже и клеке психолог терапеут Алексеј Воков назива одступањем од норме. Ипак он констатује да су они извршили тај избор не по сопственој жељи, већ захваљујући наметљивој реклами сличних услуга.

Па и шта да се каже о обичним смртницима, ако су чак и представници шведске цркве поверовали у идеју еколошке сахране и купили велики пакет акција компаније Сјусан Вијг-Месак. Истина, 2009. године њени представници су се опаметили и изјавили да неће сахрањивати на тај начин. Подржало их је руководство крематоријума, које је прво пожелело да угради опрему за дубоко замрзавање тела и специјалну вибромашину која их претвара у прах.

Ипак одеолози еколошке сахране имају и присталице, при томе на високом нивоу. Могуће је да метод Вијг-Месак има потребу да буде дорађен, али реофрме у нашој сфери су очигледно сазреле. Држава треба да се позабави проблемом алтерантивних начина сахране, сматра представник уједињених погребних бироа Шведске Стефан Лундстед. Он се, како се испоставило, такође залаже за екологију, зато што традиционални начини – сахрана и крамација, захтевају контролу тела.

На тај начин у датој причи као код медаље постоје две стране – екологија и бизнис. При томе бизнис који доноси приход како проналазачима идеје, тако и лобистима. Али мртвима који чекају свој час у фрижидерима већ је све једно...