Русија бира оклопни транспортер

Начелник Генералног штаба руске војске још једном је скренуо пажњу јавности на проблем снабдевања војске оклопним возилима са точковима. Након што је генерал војске Макаров погледао финско возило Patria AMV и испољио интересовање према тој техници, велики број медија је објавио саопштења да је Русија спремна да купи финске оклопне транспортере.

За саопштењима о интересовању Николаја Макарова према финској техници уследиле су информације о могућим параметрима купопродаје. Ради се, наводно, о могућој куповини возила верзије NEMO, опремљених 120-милиметарским митраљезом који може пуцати како обчном артиљеријском муницијом, тако и оном за минобацаче.

Финска Patria није први страни оклопни точкаш за који се спекулише да ће га купити руска војска. Пре неколико месеци говорило се о могућој куповини италијанских возила типа Centauro. У том случају бар је дошло до испоруке неколико возила у Русију ради тестирања. Уз то, судећи према расположивим информацијама, тестирање засада има карактер демонстрација: са возилима раде италијанске посаде, а програм тестирања не укључује експлозије и артиљеријску ватру.

У таквим условима свакако су преурањена саопштења о куповини италијанских оклопних транспортера. Поготово је рано да се било шта говори о финским транспортерима, јер, интересовање према њима ограничило се на усмену изјаву да је Русија спремна за ближе упознавање са возилом.

Ипак, очигледно је да постоји живо интересовање за питање које ће возило бити набављено за Оружане снаге Русије. Ту спада и интересовање од стране страних произвођача. Тако да ће и даље бити шпекулација на тему „Русија планира да купи/купује/купила је та и та возила“. Разлог за толико интересовање је врло једноставан: 15-18 милијарди евра, колико ће зарадити произвођачи нових оклопних транспортера.

Како се дошло до тог износа? Потребе данашње руске војске за новом платформом оклопних транспортера са точковима и аутомобила на њиховој бази процењена је на отприлике 10.000 јединица. Производња те количине возила у наредних 12-15 година коштаће отприлике онолико колико је наведено горе. Свакако да нико неће препустити такво и толико тржиште конкурентима без борбе. Произвођачи ће користити сва расположива средства да би остварили своје бизнис интересе, а ту спадају и изјаве високих руских званичника у војсци.

Не може се говорити о томе да је руска војна администрација спремна да замени домаћа оклопна возила страним. Па ипак, према мишљењу стручњака, не би требало одбацити темељно проучавање искуства страних произвођача.

„Никад није сувишно да се проучи страна техника“, сматра један од водећих руских експерата за оклопна возила Виктор Мураховски. „Али, требало би да се промени формат тог проучавања. На међународне изложбе наоружања не би требало да иду VIP особе него стручњаци који су специјализовани за та наоружања.“

И сама Русија има довољан основ за перспективна оклопна возила са точковима, сматра експерт.

„Имамо властито искуство које нам омогућава да се нађу различита решења укључујући топовска возила, која су данас веома популарна. Ако се пак говори о класи самовозне артиљерије са универзалним хаубицама-минобацачима, та класа возила настала је у Совјетском Савезу, где је направљена чувена „Нона“, и сада се шири светом“, додао је Мураховски.

Према његовом мишљењу један од главних проблема данас је недостатак стручњака у војним институцијама који су у стању да формулишу захтеве за перспективни систем наоружања.

У међувремену наставља се рад на домаћој техници. Перспективни руски оклопни аутомобил „Бумеранг“, који би требало да послужи као база за целу породицу технике, требало би да се појави 2016. године, отприлике годину дана касније од породице гусеничних возила средње тежине „Курганец-25“ и тешких возила „Армата“. Уз то, требало би нагласити и опште повећање потенцијала точкаша. Томе у прилог иде и чињеница да су се појавила возила као што је „Тајфун“, и да је на тржиште ступио потпуно нови играч, корпорација „Заштита“ са возилом „Скорпион“ и његовим бројним варијантама.

Конкуренција у овој сфери могла би да буде само од користи. Једино питање је да ли је руска војна администрација спремна да искористи њене предности.

Илија Крамник,