Влада РС у расулу

Народно искуство је формулисало сентенцу по којој, кад брод почне да тоне,   мишеви   су ти који   1. бјеже.

Та метафора, само донекле, може да се односи и на актуелну Владу Републике Српске   која се у континуитету јавности   лажно представљала   као Титаник па ће тако и завршити.

Склепана од трулих компромиса,   дубоко усидрена у незнању и неспособности, са одсуством храбрости, умећа   и визије она је тек сад,   када је доцкан,   спознала да је, одлучујући се за континуитет,   потпуно промашила курс пловидбе, а брод Српске препустила ћудима природе.

Док су буџетска складишта била колико-толико попуњена   редови су били на улазу, али сада када је све систематски испражњено и опустошено, огромна је гужва на излазу.

Први је, чим је видио да су пукотине такве да је хаварија неизбежна,   а захваљујући ловачком инстинкту,   утекао Џерард Селман   да би, не бирајући средства,   спас потражио на усамљеном острву Уставног суда.

Поучени његовим примером ка излазу гребу и други у страху да, као и на Титанику, неће бити довољно чамаца за спасавање.

Прво ваља негдје на сигурно склониити, да није било парка и Миле Радишића,   скоро доживотног градоначелника Драгољуба Давидовића па је за ту неприлику изабрана дипломатска служба у Израелу.

На искрцај, први у реду чекања, је и министар полиције Станислав Чађо, који ће, као човек од највећег поверења,   што је и заслужио направивши од РС рај за све "контроверзне бизнисмене",   уточиште наћи у планираној руско-србској фирми за експлоатацију гаса.

Истим путем је наумио и Жељко Ковачевић   чије ће министровање остати   у записано у аналима као пример   шта све бива када човек вођен болесном амбицијом   залута.

Он је наумио у "Електропренос БиХ", фирму познату по дебелој ладовини и још дебљим принадлежностима.

У највећој недоумици је министар   здравља за чијег мандата су се пацијенти хранили, уместо у болницама, по околним продавницама и киосцима брзе хране.

Ранко Шкрбић би остао да заврши започете реформе које смртним исходом прете и пацијентима и здравственом систему, све са особљем.

Једина препрека у том науму му је капетан плутајуће беле лађе Александар Џомбић који, ем неће да одобри повећање доприноса за Ранка, ем са њим нити говори, нити га очима може видети.

Али, ако баш мора да иде и Шкрбић би у приучени дипломатију Жељке Цвијановић, а Беч   му је баш згодна оближња дестинација. 

Једине особе које не кане напуштати   Владу РС   јер у њу тек повремено сврате је женски састав.

Госпође министарке Лејла Решић, Горана Златковић и Нада Тешановић   од садашње посаде држе се на великој дистанци.

Решицки, као министарка самоуправе, упознаје домаће природне лепоте путујући   по општинама.

Златковићка је министрвање у области туризма схватила као прилику да у својству туристе обиђе света па јој је тешко и ући у траг који води преко Израела,   Чешке и Србије у Италију, а тек успут   сврати до Неума.

Тешановићка преферира црногорско приморје. Мало је у Бечићима, мало у Будви а обиће и српске сирочиће у Кумбору.

Тако је од целе Владе у седишту остао само Зоран Тегелтија   да штампа нове обвезнице и трезорске записе   јер је то једина   алтернатива, како каже сам премијер, да се банкрот одложи.