Да ли ће Кипар постати модел за решавање проблема ЕУ?

Од 1. јула полугодишње председавање Европском унијом прелази на Кипар. Ова медитеранска земља ће заменити Данску, која је своје функције испуњавала у условима оштре финансијско-економске кризе која је захватила Европску заједницу. И данас нема основа за прогнозирање мирнијег председавања за Кипар.

Тим пре што само острво великом брзином напредује ка табору „проблематичних“ земаља ЕУ. Ових дана је међународна агенција за рејтинге Fitch поново смањила дугорочни кредитни рејтинг Никозије, пропративши га прогнозом даљег погоршавања ситуације. До сада су три водеће међународне агенције за рејтинг - Fitch, S&P и Moody’s – кипарске државне дужничке обавезе сместиле на ниво „смећа“. По мишљењу Fitch, државни дуг Кипра може премашити вредност од 100% БДП.

По речима агенције Reurters, кипарска економија је достигла границу након које је неизбежно „обраћање за финансијску помоћ“. То ће значити да ће земља кренути кризним путем Грчке, с којом је повезана тесним везама. И док је у условима финансијске „бонаце“ грчко сидро омогућавало Кипру да се осећа сигурније и у политичким питањима (као што је борба за обезбеђење територијалног интегритета острва), сад Атина ризикује да повуче свог геополитичког партнера и етничког и конфесионалног рођака на само евродно.

Нажалост, постоје озбиљне основе да се претпостави да бар прве недеље кипарског председавања Европском унијом неће бити испуњене координацијом политике за борбу против кризе водећих институција ЕУ, већ решавањем финансијских проблема саме председавајуће земље. Међутим ово, ма како парадоксално звучало, може да да нови правац читавој политици Европске уније у превладавању кризе. Ради се о томе што, као што данас признају анонимни извори у самом Бриселу, Европска унија нема довољно средстава да преузме на себе још и спасавање Кипра.

Ово приморава владу земље да обрати пажњу на друге изворе за добијање спасоносних новчаних средстава. И један од њих је Русија, која је већ давала Никозији кредит по обострано повољним условима. До 30. јуна Кипар је требало да испуни захтев Европске банкарске агенције за рекапитализацију у износу од 1,8 милијарди евра активе Кипарске народне банке, која је нарочито пострадала услед дужничке кризе у Грчкој. А ни друге водеће народне банке се не налазе у бољој ситуацији. По подацима међународних стручњака, збирни трошкови за њихови рекапитализацију могу достићи 6 милијарди евра. И земља нема објективне могућности да ова средства пронађе самостално.

Што се тиче ЕУ, њена спремност да преузме на себе кипарске дугове захтева постизање консензуса од стране водећих земаља-чланица организације, што је у датој ситуацији мало вероватно. Отуда следе и сасвим основани планови кипарске владе да средства позајми од Русије, као и од Кине.

Како сведочи динамика промена хонгконшког берзанског индекса Hang Seng традиционално тесно везаног за кинеске реалије, тренутно управо Кина показује више знакова финансијског оздрављења него ЕУ у целини и земље еврозоне посебно. Тако да Кипар, с политиком која има више вектора, може да постане не само још један у низу председавајућих ЕУ, већ и модел за решавање проблема Европске уније.

Осим тога, треба узети у обзир специфичности функционисања механизма за давање финансијске помоћи од стране Европске уније овој или оној земљи, који је у боља времена предвиђао искључиво заједничко финансирање – подсетио је у интервјуу за „Глас Русије“ шеф сектора за политичке интеграције Института за Европу РАН Николај Кавешников:

"Из буџета Европске уније никад ниједној земљи неће дати цео износ, који је потребан за реализацију овог или оног пројекта. ЕУ ће дати максимум пола потребног новца. Дакле, свака земља на неком другом месту треба да пронађе остали новац. Овакав механизам је деловао и у време пре кризе."

Што се тиче финансијске помоћи „проблематичним“ земљама, њено добијање обавезује државу-реципијента на још строже захтеве према буџету. Управо то се догодило с Грчком. Није чудо што кипарска влада не жури да повеже своју финансијску политику искључиво с нормама Европске уније, већ разматра и друге варијанте за добијање кредита.

Међутим, то је, да кажемо, финансијско-економска компонента председавања Европском унијом – чије су функције у данашњој хијерархији европских органа прилично нејасне. Постоји још и важна политичка димензија. А у овој области је Кипар вероватно још истакнутији пример неспособности ЕУ да изабере јасне, доследне и ефикасне метода за регулисање сопствених проблема. 2004. године земља је ступила у Европску унију практично у фази раскола. Чињеница да на северу острва постоји Турска Република Северни Кипар коју је признала само Анкара, Кипране чини таоцима геополитичких игара још већих размера него што је чак и борба финансијско-политичких групација унутар „јединствене Европе“. Тренутно се регулисањем кипарске ситуације пре свега бави ОУН. Међутим, резултати су минимални. Не само то, у току последњих месеци ситуација у вези с подељеним острвом се битно искомпликовала због тежње Турске да активно експлоатише постојећа налазишта угљоводоника на острву.

Тешко је не приметити да је у ситуацији с Кипром Европска унија постала талац сопствених погрешних рачуница примивши у своје редове острво као јединствену државу, али без претходног постизања сагласности међу Грцима-Кипранима и Турцима-Кипранина, па чак и без одобравања од стране обе заједнице мировног плана тадашњег генералног секретара ОУН Кофија Анана. У Бриселу су рачунали да ће проблем Кипра решити сад већ у оквиру ЕУ. Међутим, рачунице се нису оправдале. Уједно, Турска која не улази у састав ЕУ заједно с Великом Британијом и Грчком остаје „гарант“ Кипра, пошто има мандат ОУН. Тако да није могуће постићи регулисање питања без узимања у обзир њених интереса.

Осим Турске која безуспешно покушава да уђе у Европску унију, на геополитичкој карти има и других играча, који покушавају да извуку корист из садашње политичке и економске слабости Европске уније. То су пре свега САД. За Вашингтон криза миротворних напора и финансијска слабост ЕУ и ОУН представљају доказ опште тенденције слабљења система међународних институација, у чему Американци за себе виде мноштво плусева.

Није случајно што стручњаци Националног обавештајног савета САД, блиског америчкој обавештајној служби, већ констатују „све мању способност постојећих међународних институција да излазе на крај с новим међунационалним проблемима“. По њиховом мишљењу, до 2025. године глобална управа ће „представљати смесу испреплетаних, често ванредних и фрагментарних активности коалиција држава-учесница, које ће мењати свој састав, међународних организација, социјалних покрета, невладиних организација, добротворних фондова и компанија.“ Остаје отворено питање шта ће у том случају бити у ЕУ.

Уочи овог самита ЕУ лидери земаља-чланица ове организације много су говорили о потреби за већом координацијом напора за извођење Европе из кризе.

„Хаотична, али активна дејства берзанских играча, чији већи дао припада лобију противника евра и покушава да се обогати на распаду еврозоне изазива метеж и не дозвољава да се охладе ужарене страсти – тако тренутну ситуацију на страницама новина Le Mond описује бивши председник Француске Валери Жискар д’Естен (Valéry Giscard d'Estaing). Он позива на стварање у Европи нове координационе структуре типа „Савета евро“ и генералног секретара еврозоне. А засад Кипру преостаје да решава сопствене проблеме продубљене општом европском кризом.

Пјотр Искендеров,