Сирија очима очевица

Путник и независни новинар Вјачеслав Краско, који се недавно вратио из Сирије у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ говорио је о животу у земљи за коју је прикована будна пажња целог света. Три недеље је догађаје посматрао изнутра покушавајући да схвати шта се заправо дешава у Сирији.

Вјачеслав Краско је у Дамаск кренуо 29. априла. Тог дана су у складу с планом специјалног изасланика ОУН и ЛАД Кофија Анана војска владе и опозиционари објавили прекид ватре. Путник је у Сирију ушао кроз Либију. За три недеље је посетио град Дера на југу земље, где су у марту 2011. године почели нереди, Босри – некадашњи туристички центар који су сад практично у потпуности блокирали побуњеници, Тартус, где се налази руска база и Латакин – највећу сиријску морску луку. Вјачеслав Краско је планирао да посети главну знаменитост у Сирији, Палмиру, као и Хомс. Међутим, мештани су га одговорили пошто је тамо превише опасно:

"Кад сам био у Дамаску тамо је било неколико десетина људи из Хомса. То су биле избеглице. Међу њима је било жена, деце, мушкараца, стараца. И сви, чак и јаки мушкарци су ми категорчно саветовали да не идем у Хомс зато што је тамо опасно. Односно, људи напуштају територије на којима се налазе побуњеници, пошто је то опасно и одлазе у Дамаск, који контролише војска владе. Имао сам прилике да чујем и критичке оцене упућене на адресу постојеће власти. Између осталог, наглашавали су да постоји велики проблем корупције. Представници владајуће класе се мешају у бизнис. Али, то није узрок догађаја који се тренутно дешавају у земљи зато што је за људе ситуација коју стварају терористи много опаснија. У овој ситуацији већина људи предност даје законитој власти."

У целини, у великим градовима Сирије, који се налазе под контролом актуелне власти, одвија се потпуно уобичајен живот, наставља Вјачеслав Краско:

"Нема војника на улицама, чак и у суседном Либану војници се могу видети много чешће. Управо, проблем није у градовима, већ ван њихових граница. Односно, сви нереди се одвијају у приградским насељима или мањим настањеним местима у којима преовладавају сунити, конфликт се одвија на међуконфесионалној основи. Тамо где сунити, фундаментални исламисти, праве нереде – заправо и постоје проблеми. Тамо где постоји власт све је потпуно мирно, одвија се уравнотежен живот, људи иду на посао, седе у ресторанима, пију кафу, омладина се одмара."

Некада је Сирија била један од туристичких центара на Блиском истоку. Историја сиријске цивилизације потиче из четвртог миленијума пре наше ере. Локалне знаменитости је посећивало на стотине хиљада туриста. Нажалост, сад су најлепша места недоступна, каже Вјачеслав Краско:

"На пример, Палмира, позната у целом свету у коју је опасно отпутовати, зато што пут контролишу побуњеници. Познати споменик Крак де Шевалије – тврђава коју су саградили крсташи недалеко од Хомса, познатог по тужним догађајима. Сад је у овој тврђави гнездо терориста. Односно, они контролишу тврђаву, кроз пушкарнице пуцају из снајперских пушака у аутомобиле који пролазе поред њих."

Вјачеслав Краско истиче да се у току целог путовања осећао безбедно. Однос Сиријаца према Русима је врло позитиван, кад би војници на стражарским прелазима видели руски пасош љубазно су говорили: “Welcome to Syria.” Међутим, догодила се и једна врло непријатна епизода, каже Вјачеслав Краско:

"Приликом уласка у Босру зауставили су ме брадати људи у цивилној одећи с аутоматима. У том тренутку сам већ осећао опасност, пошто није било јасно да ли су то снаге владе или побуњеници. Међутим, пропустили су ме да идем даље и стигао сам до саме Босре, до римског амфитеатра који се тамо налази – то је главна знаменитост. Све је то било без неких реалних претњи. Так кад сам се нашао у амфитеатру, прво сам зачуо пуцањ, људи су потрчали, ја сам био приведен."

Вјачеслава Краска су привели представници владиних специјалних служби. Објаснили су руском путнику да је мало недостајало да га киднапују побуњеници. Да се то догодило исход је могао бити врло драматичан: могли су га узети као таоца, а могли су и да га убију. То још једном доказује да у редовима опозиционера делују прави бандити. У принципу, по речима Краска, политичке пароле против актуелног председника Башара Асада које истичу опозиционери су само маска:

"Сигуран сам да сукоб има религиозни карактер. Конфликти сунита и шиита, сунита и алавита или хришћана. Управо овде пролази линија фронта, а не у политичким апелима или кршењу права и слобода. Рећи ћу чак и више, обични људи кажу да је проблем Башара Асада у томе што није довољно строг. Не може да задржи власт као његов отац. Управо због тога што је дозволио превелику демократију ситуација је данас нестабилна. Народ не просто да подржава, већ сматра да је на Блиском истоку могућа само строга власт, а пут ка демократији треба да иде по систему еволуције. Зато проблем нема политички мотив, то није борба за слободу и демократију. Проблем је у изазивању међуконфесионалне кланице."