СТРУЧЊАЦИ СА КЕМБРИЏА НАСТАВИЛИ ИСТРАЖИВАЊЕ

Ову пећину карактерише унутрашњост тиграстог облика шаре што је сврстава међу три сличне у Европи. Осим Растушке, ту су још пећина код Вићенце и још једна недалеко од Париза.

Животописно подручје мјесне заједнице Растуша, које употпуњује истоимена пећина, из године у годину побуђује све веће интересовање како туриста тако и научних радника.

Највећа истраживања у пећини обављена су 1990. године када су стручњаци из сарајевског Земаљског музеја пронашли много експоната: кости пећинског медвједа, вука, па чак и кости прачовјека.

Све то је пренесено и одложено у овом музеју, а тек прије неколико година настављена су истраживања.

Током протекле двије године пећину су посјетили стручњаци са Универзитета Кембриџ заједно са колегама из Народног музеја из Бањалуке и Заводом за заштиту споменика и природног наслијеђа.

Професор археологије из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Љубица Срдић рекла је да већ трећу годину заредом сарађује са Универзитетом Кембриџ на ископавању у пећини Растуша, а седму годину на пројектима у које су укључени Завод, те музеји у Добоју, Градишки, Бањалуци и Приједору.

"Врло смо задовољни овом сарадњом јер смо успјели открити доста палоелитских локалитета на потезу од Добоја па на западу до ријеке Уне. Овим пословима смо употпунили археолошку карту Српске" – рекла је Срни Срдићева.

Она истиче да се, захваљујући сарадњи наведених институција, а посебно техничкој, затим њиховим знањима и искуствима, дошло до значајних открића и сазнања.

Професор са Универзитета Кембриџ др Престон Мирикл, вођа истраживања у пећини Растуша, рекао је да тренутно врше истраживање остатака које су оставили људи прије 30 000 до 60 000 година.

"Претпостављам да су то били неандерталци, тако да смо нашли у седименту у шпиљи њихове алате од кремена - до сада је пронађено око 500 таквих алатки током три сезоне рада" - наводи он.

Пронађене су и кости шпиљског медвједа који је имао брлог у шпиљи, кости јелена, затим шпиљског лава, а прије два дана пронађене су и кости носорога, што је ново откриће не само за ову пећину него уопште за подручје БиХ.

"Тражимо не само оно што су јели, него и какве артифакте су направили од кремена. Тражимо и остатке огњишта, јер постоје индикације да нешто слично постоји" – појаснио је Мирикл Срни.