Благо Малтешког ордена у Кремљу

Музеји Италије, Француске, Малте и Русије су се удружили како би организовали изванредну експозицију посвећену историји најстаријег војно-монашког Ордена светог Јована Јерусалимског – познатијег као Малтешки орден. Ова изложба је отворена у Музејима Московског Кремља (6. јул – 9. септембар).

Око двеста уметничких дела и докумената прикупљено је у експозицији под називом „Девет векова служења вери и милосрђу“. Много јединствених експоната за ову изложбу дали су Музеји Московског Кремља. Директор Музеја Јелена Гагарина каже:

"Изузетно ретки експонати из колекција и архива Италије, Малте, Француске, с острва Родос и из наших колекција подсетиће на главне етапе делатности Ордена, испуњене херојским страницама борбе и одбране племенитих циљева заштите несрећника и рањеника. Овде се налазе круне Великих мајстора, бодежи Вере, крстови и знаци Ордена који су припадали познатим Великим мајсторима, оклопи и оружје витезова, величанственипортрети. Украс изложбе представља изванредан портрет малтешког витеза насликан кичицом великог италијанског мајстора Каравађа, који је љубазно доставио Палацо Пити из Фиренце."

Изложба у Московском Кремљу уприличена је поводом 20-годишњице успостављања дипломатских односа између Русије и Малтешког ордена. Тим поводом је у Москву допутовао чак и Велики мајстор Метју Фестинг. Представници таквог ранга – највиши руководиоци Ордена – нису долазили у посету Русији већ више од двеста година. А церемонији отварања изложбе у Кремљу присуствовао је чувар уметничких колекција Малтешког ордена Фра Џон Критјен, који је са задовољством подсетио на тесне историјске везе између Русије и малтешких витезова.

"Изложба великом руском народу пружа одличну могућност да схвати суверени војни Орден који је у току неколико веома важних година био повезан с Руском империјом. То су године кад је цар Павле I, покровитељ Ордена од почетка, постао његов Велики мајстор и самим тим је спасио Орден у критичним годинама његовог постојања. Гледаоци ће схватити зашто је православни цар био покровитељ католичког Ордена."

Овај догађај спада у време пред сам крај 18. века: тада, 1789. године, Наполеон Бонапарта је освојио Малту и Орден је био подвргнут жестокој пљачки и истеривању. Павле I је притекао у помоћ позвавши у Русију витезове, који су у целом свету били чувени по својој хуманистичкој делатности. У знак захвалности они су му доделили титулу Великог мајстора. После смрти Павла I следећи цар – Александар I – је одбио да дође на чело Ордена. Практично све регалије Малтешког ордена, које су се преселиле у Русију, биле су враћене у Рим.

Међутим, контакти између Малтешког ордена и Русије почели су много пре Павла I. На пример, витезови су више пута помагали руским морнарима. Координатор изложбе у Кремљу Јелена Гаврилова скреће пажњу на један експонат: рукопис с дугим списком имена. И ево шта каже:

"1656. године догодила се битка код Дарданела, уједињена руска и венецијанска флота је до ногу потукла турску флоту. Тако је било ослобођено седам хиљада хришћанских сужања, који су се налазили на турским галијама. 2500 људи је доведено на Малту. Тамо су лечени, храњени, снабдевени одећом и новцем. И овај документ каже да је сваки ослобођени сужањ добио нешто попут пасоша како би стигао до своје домовине. На овом списку има 1200 наших сународника – православних хришћана, под називом „Московити“ и „Русити“."

Малтешки орден је стекао постојану славу извесног међународног МВС. Он сваке године пружа помоћ људима у различитим земљама у износу до милијарде евра. И међу волонтерима овог Ордена има и руских држављана – истина, не много, око сто људи.

Погледајте фотографије са изложбе.